Члан 1.

            У Kривичном законику („Службени гласник РС,“ бр. 85/05, 88/05 – исправка, 107/05 – исправка, 72/09, 111/09, 121/12,104/13 и 108/14),у члану 154.после речи: „кршењем закона“ додаје се запета и речи: „злоупотребом политичке моћи кроз институције законодавне, судске или извршне власти,“

Члан 2.

У члану 155. после става 2. додају се ст. 3. и 4. који гласе:

„Ко силом или претњом захтева или принуди другог да достави доказ о томе како је гласао на изборима, гласању о опозиву или на референдуму, да је вршио или није вршио право гласања или да гласа за или против одређеног кандидата, листе односно предлога,

казниће се затвором од три месеца до три године.

Ко врши радње или поступке (фотографисањем, прављењем видео снимка, обележавање листића, гласањем другом хемијском оловком мимо оне коју је обезбедио бирачки одбор и друго) којим би доказао да је он или неко други, вршио или није вршио право гласања или да је он или неко други гласао за или против одређеног кандидата, листе односно предлога,као да ли је и какогласао о опозиву или на референдуму,

казниће се затвором од три месеца до три године.“

Члан 3.

            У члану 156. после става 1. додаје се нови став 2. који гласи:

„Ко организује, за рачун политичке организације или појединца, који учествује на изборима давање другима, поклона или какве друге користи да на изборима или референдуму гласају или не гласају или гласа у корист или против одређеног лица или изборне листе, односно предлога, као и обећавање награде,

казниће се новчаном казном или затвором до пет година.“

Досадашњи ст. 2., 3. и 4. постају ст. 3., 4. и 5.

У досадашњем члану 4. који постаје члан 5. после речи: „одузеће се“ тачка се замењује запетом и додају се речи: „а радни однос или друга врста радног ангажовања по том основу ће престати.“

Члан 4.

            У члану 158. додаје се став 2. који гласи:

„Ко у намери утицања на резултате избора или референдума организује или подстиче на састављање нетачног бирачког списка,

казниће се новчаном казном или затвором до пет година.“

Члан 5.

            У члану 159. после става 2. додају се ст. 3. и 4. који гласе:

„Ко на подручју локалне самоуправе на којој се организују избори или спроводи референдум, прети, насилничким понашањем утиче на слободно кандидовање и слободно изражавање воље на изборима,

казниће се затвором до три године.

Ко на подручју локалне самоуправе на којој се организују избори или спроводи референдум организује застрашивање грађана, који имају право гласа, насилничко понашање чиме се утиче на слободно кандидовање и слободно изражавање воље на изборима,

казниће се затвором до пет година.“

Члан 6.

            У члану 160. после става 1. додаје се нови став 2. који гласи:

„Ко организује повреду тајности гласања,

казниће се затвором до пет година.“

Досадашњи став 2. постаје став 3.

Члан 7.

            У члану 161. додаје се став 2. који гласи:

„Ко организује дела из става 1. овог члана,

казниће се затвором од две до шест година.“

Члан 8.

            У члану 162. после става 2. додаје се став 3. који гласи:

„Ко организује дела из ст. 1. и 2. овог члана,

казниће се казном затвора од две до шест година.“

Члан 9.

           Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у ,,Службеном гласнику Републике Србије.“

О б р а з л о ж е њ е

I Уставни основ   

            Уставни основ за доношење овог закона садржан је у чллану 52. Устава Републике Србије у којима је прописано да сваки пунолетан, пословно способан држављанин Републике Србије има право да бира и да буде биран, да је изборно право је опште и једнако, избори су слободни и непосредни, а гласање је тајно и лично и да изборно право ужива правну заштиту у складу са законом, и члану 97. тачка 2. Устава Републике Србије којим је прописано да Република Србија,поред осталог уређује и обезбеђује одговорност и санкције за повреду слобода и права грађана утврђених Уставом.

            IIРазлози за доношење закона

Предлог закона о допунама Кривичног законика предлаже се како би будући избори у Србији били фер и поштени. Постојеће кривично законодавство није било ефикасно јер се у сваком изборном циклусу дешавају све озбиљније повреде изборног права. Избори обилују вербалним, физичким и сваким другим насиљем. У последње четири године све је присутнија и куповина гласова. На последњим локалним изборима куповина гласова је била очита. Поједине изборне листе су ушле у локалне скупштине искључиво куповином гласова, а поступци против њих још нису окончани чак иако су неки од њих признали дела. Осим тога неки од починиоца ових кривичних дела учествовали су и учествују у вршењу власти у локалним самоуправама и обезбеђују и даље средства кроз ту власт за куповину гласова на наредним изборима. Уколико се не донесе овај закон гласови ће се куповати на пијаци и више гласова имаће онај ко купи више гласова, а на тај начин ће бити обезбређен демократски поредак, а онима који буду незадовољни овим криминалним радњама остаје једино да не признају одржане изборе, што може довести до дубоке политичке кризе. Ове измене и допуне неопходно је усвојити имајући у виду све напреднију технологију која може да угрози тајност гласања, која је темељ слободних избора.

IIIобјашњење основних правних института и појединачних решења

Чланом 1. Предлога закона врши се допуна члана154. који каже да и злоупотребом политичке моћи кроз институције законодавне, судске или извршне власти, ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

Чланом 2. Предлога закона врши се допуна члана 155. тако што се додају ст. 3. и 4. који говоре о томе да ко силом или претњом захтева или принуди другог да достави доказ о томе како је гласао на изборима, гласању о опозиву или на референдуму, да је вршио или није вршио право гласања или да гласа за или против одређеног кандидата, листе односно предлога, казниће се затвором од три месеца до три године, као и да ко врши радње или поступке (фотографисањем, прављењем видео снимка, обележавање листића, гласањем другом хемијском оловком мимо оне коју је обезбедио бирачки одбор и друго) којим би доказао да је он или неко други, вршио или није вршио право гласања или да је он или неко други гласао за или против одређеног кандидата, листе односно предлога, као и да ли је и како гласао о опозиву или на референдуму, да ће се казнити затвором од три месеца до три године.

Чланом 3. Предлога закона врши се допуна члана 156. тако што се додаје нови став 2. који каже да ко организује, за рачун политичке организације или појединца, који учествује на изборима давање другима, обећавање награде, поклона или какве друге користи да на изборима или референдуму гласају или не гласају или гласа у корист или против одређеног лица или изборне листе, односно предлога да ће се казнити се новчаном казном или затвором до пет година. Такође се врши допуна става 4. који постаје став 5. где се каже да ће радни однос или друга врста радног ангажовања по том основу ће престати.

Чланом 4. Предлога закона врши се допуна члана 158. тако што се додаје став 2. који говори о томе да ко у намери утицања на резултате избора или референдума организује или подстиче на састављање нетачног бирачког списка, казниће се новчаном казном или затвором до пет година.

Чланом 5. Предлога закона врши се допуна члана 159. тако што се додају ст. 3. и 4. који говоре о томе да ко на подручју локалне самоуправе на којој се организују избори или спроводи референдум, прети, насилничким понашањем утиче на слободно кандидовање и слободно изражавање воље на изборима, ће се казнити затвором до три године и да ко на подручју локалне самоуправе на којој се организују избори или спроводи референдум организује застрашивање грађана, који имају право гласа, насилничко понашање чиме се утиче на слободно кандидовање и слободно изражавање воље на изборима ће се казнити затвором до пет година.

Чланом 6. Предлога закона врши се допуна члана 160. тако што се додаје нови став 2. којим се дефинише да ко организује повреду тајности гласања, казниће се затвором до пет година.

Чланом 7. Предлога закона врши се допуна члана 161. додавањем става 2. који каже да ко организује дела из става 1. тог члана, казниће се затвором од две до шест година.

Чланом 8. Предлога закона врши се допуна члана 162. додавањем става 3. који говори да ко организује дела из ст. 1. и 2. овог члана, казниће се казном затвора од две до шест година.

Чланом 9. Предлога закона дефинише се ступање на снагу овог закона.

1. Анализа ефеката закона

Усвајањем и применом овог закона у знатној мериобезбедиће серегуларност избора у Републици Србији.

            V.Финансијска средства потребна за примену закона

За спровођење овог закона није потребно обезбедити додатна финансијска средства у буџету Републике Србије.

1. Разлози за доношење закона по хитном поступку

Доношење овог закона по хитном поступкунеопходно је како би се обезбедила регуларност на предстојећим изборима и смањиле штетне последице како по друштво и грађане, тако и по Уставни поредак у Републици Србији.

ПРЕГЛЕДОДРЕДБАБАКРИВИЧНОГ ЗАКОНИКА КОЈЕ СЕ ДОПУЊУЈУ

ГЛАВА ПЕТНАЕСТА

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИЗБОРНИХ ПРАВА

Повредаправакандидовања

Члан 154.

Ко кршењем закона, ЗЛОУПОТРЕБОМ ПОЛИТИЧКЕ МОЋИ КРОЗ ИНСТИТУЦИЈЕ ЗАКОНОДАВНЕ, СУДСКЕ ИЛИ ИЗВРШНЕ ВЛАСТИ, или на други противправан начин спречи или омета кандидовање на изборима,

казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Повреда права гласања

Члан 155.

(1) Ко другог у намери да му онемогући вршење права гласања, противзаконито не упише у списак гласача, избрише из тог списка или га на други противправан начин спречи или омете да гласа,

казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ко силом или претњом принуди другог да на изборима, гласању о опозиву или на референдуму врши или не врши право гласања или да гласа за или против одређеног кандидата односно предлога,

казниће се затвором од три месеца до три године.

(3) КО СИЛОМ ИЛИ ПРЕТЊОМ ЗАХТЕВА ИЛИ ПРИНУДИ ДРУГОГ ДА ДОСТАВИ ДОКАЗ О ТОМЕ КАКО ЈЕ ГЛАСАО НА ИЗБОРИМА, ГЛАСАЊУ О ОПОЗИВУ ИЛИ НА РЕФЕРЕНДУМУ, ДА ЈЕ ВРШИО ИЛИ НИЈЕ ВРШИО ПРАВО ГЛАСАЊА ИЛИ ДА ГЛАСА ЗА ИЛИ ПРОТИВ ОДРЕЂЕНОГ КАНДИДАТА, ЛИСТЕ ОДНОСНО ПРЕДЛОГА,

КАЗНИЋЕ СЕ ЗАТВОРОМ ОД ТРИ МЕСЕЦА ДО ТРИ ГОДИНЕ.

(4) КО ВРШИ РАДЊЕ ИЛИ ПОСТУПКЕ (ФОТОГРАФИСАЊЕМ, ПРАВЉЕЊЕМ ВИДЕО СНИМКА, ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ЛИСТИЋА, ГЛАСАЊЕМ ДРУГОМ ХЕМИЈСКОМ ОЛОВКОМ МИМО ОНЕ КОЈУ ЈЕ ОБЕЗБЕДИО БИРАЧКИ ОДБОР И ДРУГО) КОЈИМ БИ ДОКАЗАО ДА ЈЕ ОН ИЛИ НЕКО ДРУГИ, ВРШИО ИЛИ НИЈЕ ВРШИО ПРАВО ГЛАСАЊА ИЛИ ДА ЈЕ ОН ИЛИ НЕКО ДРУГИ ГЛАСАО ЗА ИЛИ ПРОТИВ ОДРЕЂЕНОГ КАНДИДАТА, ЛИСТЕ ОДНОСНО ПРЕДЛОГА, КАО ДА ЛИ ЈЕ И КАКО ГЛАСАО О ОПОЗИВУ ИЛИ НА РЕФЕРЕНДУМУ,

КАЗНИЋЕ СЕ ЗАТВОРОМ ОД ТРИ МЕСЕЦА ДО ТРИ ГОДИНЕ.

Давање и примање мита у вези са гласањем

Члан 156.

(1) Ко другоме нуди, даје, обећа награду, поклон или какву другу корист да на изборима или референдуму гласа или не гласа или да гласа у корист или против одређеног лица односно предлога,

казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) КО ОРГАНИЗУЈЕ, ЗА РАЧУН ПОЛИТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ИЛИ ПОЈЕДИНЦА, КОЈИ УЧЕСТВУЈЕ НА ИЗБОРИМА ДАВАЊЕ ДРУГИМА, ОБЕЋАВАЊЕ НАГРАДЕ, ПОКЛОНА ИЛИ КАКВЕ ДРУГЕ КОРИСТИ ДА НА ИЗБОРИМА ИЛИ РЕФЕРЕНДУМУ ГЛАСАЈУ ИЛИ НЕ ГЛАСАЈУ ИЛИ ГЛАСА У КОРИСТ ИЛИ ПРОТИВ ОДРЕЂЕНОГ ЛИЦА ИЛИ ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ, ОДНОСНО ПРЕДЛОГА,

КАЗНИЋЕ СЕ НОВЧАНОМ КАЗНОМ ИЛИ ЗАТВОРОМ ДО ПЕТ ГОДИНА.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко захтева или прими поклон или какву другу корист да на изборима или референдуму гласа или не гласа или да гласа у корист или против одређеног лица односно предлога.

(3) Ако дело из става 1. овог члана учини члан бирачког одбора или друго лице у вршењу дужности у вези са гласањем,

казниће се затвором од три месеца до пет година.

(4) Поклон или друга, корист одузеће се, А РАДНИ ОДНОС ИЛИ ДРУГА ВРСТА РАДНОГ АНГАЖОВАЊА ПО ТОМ ОСНОВУ ЋЕ ПРЕСТАТИ.

Састављање нетачних бирачких спискова

Члан 158.

Ко у намери утицања на резултате избора или на референдуму, сачини нетачан бирачки списак,

казниће се новчаном казном или затвором до три године.

КО У НАМЕРИ УТИЦАЊА НА РЕЗУЛТАТЕ ИЗБОРА ИЛИ РЕФЕРЕНДУМА ОРГАНИЗУЈЕ ИЛИ ПОДСТИЧЕ НА САСТАВЉАЊЕ НЕТАЧНОГ БИРАЧКОГ СПИСКА,

КАЗНИЋЕ СЕ НОВЧАНОМ КАЗНОМ ИЛИ ЗАТВОРОМ ДО ПЕТ ГОДИНА.

Спречавање одржавања гласања

Члан 159.

(1) Ко силом, претњом или на други противправан начин спречи одржавање гласања на бирачком месту,

казниће се затвором до три године.

(2) Ко омета гласање изазивањем нереда на бирачком месту услед чега гласање буде прекинуто,

казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(3) КО НА ПОДРУЧЈУ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ НА КОЈОЈ СЕ ОРГАНИЗУЈУ ИЗБОРИ ИЛИ СПРОВОДИ РЕФЕРЕНДУМ ПРЕТИ, НАСИЛНИЧКИМ ПОНАШАЊЕМ УТИЧЕ НА СЛОБОДНО КАНДИДОВАЊЕ И СЛОБОДНО ИЗРАЖАВАЊЕ ВОЉЕ НА ИЗБОРИМА,

КАЗНИЋЕ СЕ ЗАТВОРОМ ДО ТРИ ГОДИНЕ.

(4) КО НА ПОДРУЧЈУ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ НА КОЈОЈ СЕ ОРГАНИЗУЈУ ИЗБОРИ ИЛИ СПРОВОДИ РЕФЕРЕНДУМ ОРГАНИЗУЈЕ ЗАСТРАШИВАЊЕ ГРАЂАНА, КОЈИ ИМАЈУ ПРАВО ГЛАСА, НАСИЛНИЧКО ПОНАШАЊЕ ЧИМЕ СЕ УТИЧЕ НА СЛОБОДНО КАНДИДОВАЊЕ И СЛОБОДНО ИЗРАЖАВАЊЕ ВОЉЕ НА ИЗБОРИМА,

КАЗНИЋЕ СЕ ЗАТВОРОМ ДО ПЕТ ГОДИНА.

Повреда тајности гласања

Члан 160.

(1) Ко на изборима или референдуму повреди тајност гласања,

казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) КО ОРГАИЗУЈЕ ПОВРЕДУ ТАЈНОСТИ ГЛАСАЊА,

КАЗНИЋЕ СЕ ЗАТВОРОМ ДО ПЕТ ГОДИНА.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини члан бирачког одбора или друго лице у вршењу дужности у вези са гласањем,

казниће се новчаном казном или затвором до две године.

Фалсификовање резултата гласања

Члан 161.

Члан органа за спровођење избора или референдума или друго лице које врши дужности у вези са гласањем, који додавањем или одузимањем гласачких листића или гласова при пребројавању или на други начин измени број гласачких листића или гласова или објави неистинит резултат гласања,

казниће се затвором од шест месеци до пет година.

КО ОРГАНИЗУЈЕ ДЕЛА ИЗ СТАВА 1. ОВОГ ЧЛАНА КАЗНИЋЕ СЕ ЗАТВОРОМ ДО ДВЕ ДО ШЕСТ ГОДИНА.

Уништавање докумената о гласању

Члан 162.

(1) Ко уништи, оштети, одузме или прикрије гласачки листић или неки други документ о гласању на изборима или на референдуму,

казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини члан бирачког одбора или друго лице у вршењу дужности у вези са гласањем,

казниће се затвором од три месеца до три године.

(3) КО ОРГАНИЗУЈЕ ДЕЛА ИЗ СТАВА 1. И 2. ОВОГ ЧЛАНА,

КАЗНИЋЕ СЕ КАЗНОМ ЗАТВОРА ОД ДВЕ ДО ШЕСТ ГОДИНА.

                                                                                                                                               Предлог

Члан 1.
У Закону о заштити корисника финансијских услуга („Сл. Гласник РС“ број 36/11, 139/14) после члана 5. додаје се назив изнад члана и нови члан 5а који гласи:
„Посебназаштитакорисника

Члан 5а
У циљу заштите корисника даваоци финансијских услуга и Народна банка Србије у обавези су приликом израде предлога општих правила и прописа, као и њихових измена и допуна, а које доносе у смислу одредби закона којим се утиче на права и обавезе корисника финансијских услуга да их доставе на мишљење регистрованим удружењима грађана чији је циљ заштита права корисника финансијских услуга, као и да изнето мишљење узму у обзир.“

Члан 2.
У члану 9. у ставу 2. после речи „је дужан да обезбеди примену“ додају се речи: „основних начела заштите корисника утврђених у члану 5. овог закона,“.
После става 3. додају се нови став 4 – 6. који гласе:
„Одредбе Општих услова пословања давалаца финансијских услуга којима се корисници финансијских услуга стављају у неравноправан и неповољнији положај у односу на одредбе уговора, или којима се за кориснике финансијских услуга стварају додатне финансијске обавезе, ништаве су.
Општим условима пословања уређују се услови за закључење и спровођење уговора а међусобна права и обавезе даваоца и корисника финансијских услуга регулишу се искључиво уговором између даваоца и корисника финанијских услуга.
Давалац финансијских услуга дужан је да уз примерак закљученог уговора кориснику финансијских услуга преда примерак општих услова пословања, чији текст је исписан фонтом исте врсте и величине као и текст уговора.“

Члан 3.
У члану 18. после става 1. додаје се нови став 2. који гласи:
„Задуженост корисника на месечном нивоу не може бити већа од 40% укупних месечних примања корисника услуга а изузетно, уз његову изричиту сагласност дату у писаној форми, укупна месечна задуженост може износити највише 50% , а уколико би задуженост корисника прешла 40%, а уз посебну сагласност корисника 50%, давалац финансијских услуга је дужан да понуди кориснику измену уговора са продужењем рока отплате како би задуженост корисника била мања од 40% односно 50%.“
Досадашњи став 2. мења се и гласи:
„Ако се уговорне стране сагласе да се кредитно задужење корисника повећа-банка односно давалац лизинга дужни су да поново процене кредитну способност тог корисника, с тим да задуженост корисника не може бити већа од 50% укупних месечних примања.“
Досадашњи ст. 2-5. постају ст. 3-6.

Члан 4.
У члану 28. додаје се нови став 1. који гласи:
„Уколико се за време трајања уговора задуженост корисника повећа изнад износа утврђених чланом 18. овог закона, банка односно давалац лизинга дужни су да кориснику понуде измену обавезних елемената уговора како задуженост корисника не би прелазила износе утврђене чланом 18 овог закона.“
У ставу 2. број: „1.“ замењује се бројем: „2.“
У ставу 3. број: „2.“ замењује се бројем: „3.“
У ставу 4. број: „3.“ замењује се бројем: „4.“
Постојећи ст. 1-4. постају ст. 2-5.

Члан 5.
После члана 54. додаје се нови члан 54а који гласи:
„Члан 54а
Даваоци финансијских услуга дужни су да у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона понуде корисницима измену уговора индексираних у страној валути а који су закључени до дана ступања на снагу овог закона.
Давалац финансијске услуге дужан је да у оквиру понуде из става 1. овог члана кориснку да могућност да у смислу измене уговорених услова изабере промену валуте индексације или да се у обрачуну и отплати обавеза корисника по том уговору примењује званични средњи курс уговорене валуте индексације који је важио на дан 26. јула 2014.године.
Измене уговора из ст. 1. и 2. овог члана производе дејство од 26. јула 2014. године до дана истека уговора.
Давалац финансијских услуга дужан је да уз понуду за измену уговора из ст. 1. и 2. овог члана кориснику достави обрачун и предлог измењеног плана отплате.

Члан 6.
Даваоци финасијских услуга дужни су да своје опште акте ускладе са одредбама овог закона најкасније у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 7.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

I. УСТАВНИ ОСНОВ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА

УставниосновзадоношењеЗаконао изменама и допунама Закона о заштити корисника финансијских услуга садржанје у члану 97.УставаРепубликеСрбије,премакомеРепубликаСрбија, поредосталог, уређује и обезбеђујеостваривање и заштитуслобода иправаграђана, монетарни, банкарски, девизни и царински систем, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине и друге односе од интереса за Републику Србију у складу са Уставом.

II. РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА

Имајући у виду чињеницу да највећи број уговора закључених између давалаца и корисника финасијских услуга садржи валутну клазулу, а да је услед доношењаЗакона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава (,,Сл. гласник РС“ бр. 116/14) и Закона о привременом уређивању начина исплата пензија(,,Сл. гласник РС“ бр. 116/14),дошло до драматичног смањења платежне способности грађана, што је довело до номиналног и реалног повећања њихове задужености, односно до отежаног или скоро немогућег испуњавања кредитних и других обавеза према банкама, што је још додатно отежано недавним флуктуацијама девизног курса, посебно курса швајцарског франка, неопходно је обезбедити правни оквир за решавање драматично тешког положаја великог броја корисника финансијских услуга.
Сем тога, предложеним решењима обезбеђује се и стабилност пословања банака односно спречава се урушавање банкарског сектора у Републици Србији, будући да предложене измене омогућавају да се банкама ануитети обавеза редовно измирију.
Предложене измене закона афирмишу уставно одређење (Члан 1. Устава) Републике Србије као државе социјалне правде.

III. ОБЈАШЊЕЊЕ ОСНОВНИХ ПРАВНИХ ИНСТИТУТА И ПОЈЕДИНАЧНИХ РЕШЕЊА

Чланом 1. Предлога закона додаје се нови члан 5а који прописује обавезу давалаца финансијских услуга и Народне банке Србије да у формулисању општих правила и аката узму у обзир ставове и мешљење регистрованих удружењима грађана чији је циљ заштита права корисника финансијских услуга, чиме се обезбеђује додатни механизам заштите економски слабије стране у уговорном односу.
Чланом 2. којим се мења и допуњује члан 9. прецизније се одређује садржина општих услова пословања на два начина: прописује се обавеза даваоца финасијских услуга да обезбеде примену општих начела заштите корисника а кроз опште услове пословања, и утврђује се ништавост одредби које би кориснике финансијских услуга довеле у лошији или неравноправан положај. Даље, прописује се да општим условима пословаља се уређују само услови за закључење и спровођење уговора а да се међусобна права и обавезе уређују искључиво уговором те се на овај начин спречава да се општим условима пословања корисници доведу у неповољнији положај у односу на онај који су уговорили.
Осим тога, давалац финансијских услуга дужан је да уз примерак закљученог уговора кориснику финансијских услуга достави примерак општих услова пословања, чији текст је исписан фонтом исте врсте и величине као и текст уговора.
Чланом 3. Предлога закона којим се мења и допуњује члан 18. на тај нјачин што се се законом утврђује дозвољен лимит задужености корисника финансијских услуга, а да би се избегле ситуације прекомерне задужености корисника финансијских услуга који неретко закључују уговоре у стању економске и финансијске нужде. Такође се утврђује и обавеза даваоца финансијске услуге да понуди измену уговора кориснику у случају прекорачења дозвољеног лимита задужености.
Чланом 4. допуњује се члан 28. који се односи на измену обавезних елемената уговора тако што се предвиђа обавезу даваоца финансијских услуга да када се задуженост корисника повећа изнад лимита утврђених у члану 3. понуди таквом кориснику измену обавезних елемената уговора како задуженост корисника не би прелазила износе утврђене у претходном члану.
Чланом 5. уводи се нови члан 54а којим се уводи обавеза даваоца финансијских услуга да понуде корисницима измену уговора индексираних у страној валути а који су закључени до дана ступања на снагу овог закона, с тим да се кориснку оставља могућност да изабере промену валуте индексације или да се у обрачуну и отплати обавеза корисника по том уговору примењује званични средњи курс уговорене валуте индексације који је важио на дан 26. Јул 2014. Године као дан ступања на снагу измена и допуна Закона о раду, којим је запосленима између осталог укинут минули рад, што је довело до смањења зарада.
Истим чланом прописује се и да измене уговора производе дејство од дана 26. Јул 2014. Године до дана истека уговора.
Осим тога прописана је и обавеза даваоца финансијских услуга да уз понуду за измену уговора кориснику достави обрачун и предлог измењеног плана отплате.
Чланом 6. Предлога закона прописује се обавеза даваоца финасијских услуга да своје опште акте ускладе са одредбама овог закона најкасније у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Чланом 7.Предлога законапрописанјерокзаступањенаснагузакона.

IV. АНАЛИЗА ЕФЕКАТА ПРОПИСА

Законом о изменама и допунама Закона о заштити корисника финансијских услуга обезбедиће се ефикасније остваривање циљева Закона, заштита великог броја корисника финансијских услуга – грађана, предузетника и пољопривредника. Посебна заштита обезбедиће се за оне грађане који су закључивали уговоре о кредиту, уговоре о лизингу и сл, а на које се односе одредбе Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава и Закона о привременом уређивању начина исплата пензија, омогућиће се да корисници финансијских услуга наставе са испуњењем обавеза по закљученим уговорима а тиме и стабилност пословања банака и дугих финансијских организација.

V. ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА ПОТРЕБНА ЗА СПРОВОЂЕЊЕЗАКОНА

За спровођење овог закона није потребно обезбедити финансијска средства у буџету Републике Србије.

VI. РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА ПО ХИТНОМ ПОСТУПКУ

Предлаже се доношење овог закона по хитном поступку у складу са чланом 167. пословника Народне скупштине (,,Службени гласник РС“, број 20/2012-пречишћен текст), јер би недоношење по хитном поступку могло да проузрокује штетне последице по рад органа и организација а законом се уређују питања и односи настали услед околности које нису могле да се предвиде.

VII. ПРЕГЛЕД ОДРЕДАБА ВАЖЕЋЕГ ПРОПИСА КОЈЕ СЕ МЕЊАЈУ

ПОСЕБНА ЗАШТИТА КОРИСНИКА

ЧЛАН 5А
У ЦИЉУ ЗАШТИТЕ КОРИСНИКА ДАВАОЦИ ФИНАНСИЈСКИХ УСЛУГА И НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ У ОБАВЕЗИ СУ ПРИЛИКОМ ИЗРАДЕ ПРЕДЛОГА ОПШТИХ ПРАВИЛА И ПРОПИСА, КАО И ЊИХОВИХ ИЗМЕНА И ДОПУНА, А КОЈЕ ДОНОСЕ У СМИСЛУ ОДРЕДБИ ОВОГ ЗАКОНА, ДА ИХ ДОСТАВЕ НА МИШЉЕЊЕ РЕГИСТРОВАНИМ УДРУЖЕЊИМА ГРАЂАНА ЧИЈИ ЈЕ ЦИЉ ЗАШТИТА ПРАВА КОРИСНИКА ФИНАНСИЈСКИХ УСЛУГА, КАО И ДА ИЗНЕТО МИШЉЕЊЕ УЗМУ У ОБЗИР.

Општи услови пословања

Члан 9.
Општим условима пословања давалаца финансијских услуга, у смислу овог закона, сматрају се услови пословања који се примењују на кориснике, услови за успостављање односа између корисника и даваоца финансијске услуге и поступак комуникације између њих, као и услови за обављање пословања између корисника и даваоца ове услуге.
Општим условима пословања давалац финансијске услуге је дужан да обезбеди примену ОСНОВНИХ НАЧЕЛА ЗАШТИТЕ КОРИСНИКА УТВРЂЕНИХ У ЧЛАНУ 5. ОВОГ ЗАКОНА, добрих пословних обичаја, добру пословну праксу и фер однос према кориснику, као и усклађеност ових услова с прописима.
Општи услови пословања обухватају и акте којима се утврђују накнаде и други трошкови које давалац финансијских услуга наплаћује корисницима (нпр. тарифне накнаде).
ОДРЕДБЕ ОПШТИХ УСЛОВА ПОСЛОВАЊА ДАВАЛАЦА ФИНАНСИЈСКИХ УСЛУГА КОЈИМА СЕ КОРИСНИЦИ ФИНАНСИЈСКИХ УСЛУГА СТАВЉАЈУ У НЕРАВНОПРАВАН И НЕПОВОЉНИЈИ ПОЛОЖАЈ У ОДНОСУ НА ОДРЕДБЕ УГОВОРА, ИЛИ КОЈИМА СЕ ЗА КОРИСНИКЕ ФИНАНСИЈСКИХ УСЛУГА СТВАРАЈУ ДОДАТНЕ ФИНАНСИЈСКЕ ОБАВЕЗЕ, НИШТАВЕ СУ.
ОПШТИМ УСЛОВИМА ПОСЛОВАЊА УРЕЂУЈУ СЕ УСЛОВИ ЗА ЗАКЉУЧЕЊЕ И СПРОВОЂЕЊЕ УГОВОРА А МЕЂУСОБНА ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ДАВАОЦА И КОРИСНИКА ФИНАНСИЈСКИХ УСЛУГА РЕГУЛИШУ СЕ ИСКЉУЧИВО УГОВОРОМ ИЗМЕЂУ ДАВАОЦА И КОРИСНИКА ФИНАНИЈСКИХ УСЛУГА.
ДАВАЛАЦ ФИНАНСИЈСКИХ УСЛУГА ДУЖАН ЈЕ ДА УЗ ПРИМЕРАК ЗАКЉУЧЕНОГ УГОВОРА КОРИСНИКУ ФИНАНСИЈСКИХ УСЛУГА ПРЕДА ПРИМЕРАК ОПШТИХ УСЛОВА ПОСЛОВАЊА, ЧИЈИ ТЕКСТ ЈЕ ИСПИСАН ФОНТОМ ИСТЕ ВРСТЕ И ВЕЛИЧИНЕ КАО И ТЕКСТ УГОВОРА.

3. Обавеза процене кредитне способности

Члан 18.
Пре закључења уговора о кредиту, уговора о дозвољеном прекорачњеу рачуна, уговара о издавању и коришћењу кредитне картице или уговора о лизингу – банка, односно давалац лизинга дужни су да кредитну способност корисника процене на основу података које им је он доставио и увида у базу података о задужености корисника на основу његове потписане сагласности.
ЗАДУЖЕНОСТ КОРИСНИКА НА МЕСЕЧНОМ НИВОУ НЕ МОЖЕ БИТИ ВЕЋА ОД 40% УКУПНИХ МЕСЕЧНИХ ПРИМАЊА КОРИСНИКА УСЛУГА А ИЗУЗЕТНО, УЗ ЊЕГОВУ ИЗРИЧИТУ САГЛАСНОСТ ДАТУ У ПИСАНОЈ ФОРМИ, УКУПНА МЕСЕЧНА ЗАДУЖЕНОСТ МОЖЕ ИЗНОСИТИ НАЈВИШЕ 50% , А УКОЛИКО БИ ЗАДУЖЕНОСТ КОРИСНИКА ПРЕШЛА 40% ОДНОСНО УЗ ПОСЕБНУ САГЛАСНОСТ КОРИСНИКА 50%, ДАВАЛАЦ ФИНАНСИЈСКИХ УСЛУГА ЈЕ ДУЖАН ДА ПОНУДИ КОРИСНИКУ ИЗМЕНУ УГОВОРА СА ПРОДУЖЕЊЕМ РОКА ОТПЛАТЕ КАКО БИ ЗАДУЖЕНОСТ КОРИСНИКА БИЛА МАЊА ОД 40% ОДНОСНО 50%.
АКО СЕ УГОВОРНЕ СТРАНЕ САГЛАСЕ ДА СЕ КРЕДИТНО ЗАДУЖЕЊЕ КОРИСНИКА ПОВЕЋА-БАНКА ОДНОСНО ДАВАЛАЦ ЛИЗИНГА ДУЖНИ СУ ДА ПОНОВО ПРОЦЕНЕ КРЕДИТНУ СПОСОБНОСТ ТОГ КОРИСНИКА, С ТИМ ДА ЗАДУЖЕНОСТ КОРИСНИКА НЕ МОЖЕ БИТИ ВЕЋА ОД 50% УКУПНИХ МЕСЕЧНИХ ПРИМАЊА.
Ако је захтев за кредит, дозвољено прекорачење рачуна, издавање кредитне картице или лизинг одбијен на основу увида у базу података из става 1. овог члана – банка, односно давалац лизинга дужни су да корисника без накнаде одмах писмено обавесте о подацима из те базе.
База података из става 1. овог члана садржи података за чију је обраду корисник претходно дао писмену сагласност, и то нарочито податке о његовој задужености код финансијских институција и уредности измиривање обавеза по основу коришћења финансисјких услуга.
Банка и давалац лизинга су дужни да, ради обезбеђивања поузданости базе података из става 1. овог члана, редовно достављају и ажурирају податке који се воде у тој базе, а одговарју и за тачност тих података.

1. Измена обавезних елемената уговора
Члан 28.
УКОЛИКО СЕ ЗА ВРЕМЕ ТРАЈАЊА УГОВОРА ЗАДУЖЕНОСТ КОРИСНИКА ПОВЕЋА ИЗНАД ИЗНОСА УТВРЂЕНИХ ЧЛАНОМ 18. ОВОГ ЗАКОНА, БАНКА ОДНОСНО ДАВАЛАЦ ЛИЗИНГА ДУЖНИ СУ ДА КОРИСНИКУ ПОНУДЕ ИЗМЕНУ ОБАВЕЗНИХ ЕЛЕМЕНАТА УГОВОРА КАКО ЗАДУЖЕНОСТ КОРИСНИКА НЕ БИ ПРЕЛАЗИЛА ИЗНОСЕ УТВРЂЕНЕ ЧЛАНОМ 18 ОВОГ ЗАКОНА.
Ако банка или давалац лизинга намерава да неки од обавезних елемената уговора измени, дужна је да прибави писмену сагласност корисника пре примене те измене. У случају да корисник није сагласан са овом изменом, банка, односно давалац лизинга не може из тог разлога једнострано изменити услове из уговора, нити уговор једнострано раскинути, односно отказати.
Изузетно од става 1. 2. овог члана, ако се висина фиксне каматне стопе или фиксног елемента променљиве каматне стопе, односно висина накнаде и других трошкова мењају у корист корисника – те измене се могу примењивати одмах и без његове претходне сагласности.
У случају из става 2. 3. овог члана, банка, односно давалац лизинга дужни су да о изменама из тог става без одлагања обавесте корисника у писменој форми или на другом трајном носачу података и да у том обавештењу наведу датум од када се примењују ове иземене.
Ако је у корист корисника промењена висина фиксне каматне стопе или фиксног елемента променљиве каматне стопе, уз обавештењењ из става 3. 4. овог члана кориснику се доставља и измењени план отплате кредита или лизинга, односно план исплате депозита.

ЧЛАН 54А
ДАВАОЦИ ФИНАНСИЈСКИХ УСЛУГА ДУЖНИ СУ ДА У РОКУ ОД 60 ДАНА ОД ДАНА СТУПАЊА НА СНАГУ ОВОГ ЗАКОНА ПОНУДЕ КОРИСНИЦИМА ИЗМЕНУ УГОВОРА ИНДЕКСИРАНИХ У СТРАНОЈ ВАЛУТИ А КОЈИ СУ ЗАКЉУЧЕНИ ДО ДАНА СТУПАЊА НА СНАГУ ОВОГ ЗАКОНА.
ДАВАЛАЦ ФИНАНСИЈСКЕ УСЛУГЕ ДУЖАН ЈЕ ДА У ОКВИРУ ПОНУДЕ ИЗ СТАВА 1. ОВОГ ЧЛАНА КОРИСНКУ ДА МОГУЋНОСТ ДА У СМИСЛУ ИЗМЕНЕ УГОВОРЕНИХ УСЛОВА ИЗАБЕРЕ ПРОМЕНУ ВАЛУТЕ ИНДЕКСАЦИЈЕ ИЛИ ДА СЕ У ОБРАЧУНУ И ОТПЛАТИ ОБАВЕЗА КОРИСНИКА ПО ТОМ УГОВОРУ ПРИМЕЊУЈЕ ЗВАНИЧНИ СРЕДЊИ КУРС УГОВОРЕНЕ ВАЛУТЕ ИНДЕКСАЦИЈЕ КОЈИ ЈЕ ВАЖИО НА ДАН 26.ЈУЛА 2014.ГОДИНЕ.
ИЗМЕНЕ УГОВОРА ИЗ СТ. 1. И 2. ОВОГ ЧЛАНА ПРОИЗВОДЕ ДЕЈСТВО ОД 26.ЈУЛА 2014.ГОДИНЕ ДО ДАНА ИСТЕКА УГОВОРА.
ДАВАЛАЦ ФИНАНСИЈСКИХ УСЛУГА ДУЖАН ЈЕ ДА УЗ ПОНУДУ ЗА ИЗМЕНУ УГОВОРА ИЗ СТ. 1. И 2. ОВОГ ЧЛАНА КОРИСНИКУ ДОСТАВИ ОБРАЧУН И ПРЕДЛОГ ИЗМЕЊЕНОГ ПЛАНА ОТПЛАТЕ.

Београд,15.септембар2015. године Покрет за ПРЕОКРЕТ
НАРОДНИ ПОСЛАНИК
проф. др Јанко Веселиновић

П Р Е Д Л О Г

Члан 1.

            У Закону о трговини („Сл. Гласник РС“ број 53/10, 10/13) после члана 36. додаје се назив изнад члана и нови члан 36a који гласи:

 ,, Aмбалажа за паковање купљење робе

Члан 36а

 Амбалажом за паковање купљење робе сматрају се пластичне, папирне, платнене или од другог материјала направљене кесе или кутије и друге сличне ствари направљене од пластике, папира, платна или другог материјала погодног за паковање купљење робе, а које обезбеђује трговац.

Продавац је дужан да цене амбалаже посебно исказује кроз назив амбалаже и појединачну цену, која се исказује на фискалном рачуну.

Забрањено је урачунавање цене амбалаже у цену производа и сваки трошак амбалаже мора бити исказан купцима кроз цену те амбалаже.

Од обавезе из става 2.и 3. овог члана изузето је амбалажно паковање намењено за производе који немају фабричку амбалажу: месо, поврће и воће, производи у ринфузи и други производи који немају фабричко паковање. Та амбалажна паковања морају бити посебно означена и на њима треба да стоји ознака за коју групу производа је намењена.

У продајном објекту треба да буде обезбеђено место на коме купци могу да оставе своје лично амбалажно паковање.“

Члан 2.

            У члану 41. став 1. на крају реченице брише се знак тачка, ставља се запета и додају се речи: „као и продајну цену пластичне амбалаже коју продаје купацу за паковање купљење робе.“

            После става 2. додаје се нови став 3. који гласи:

            „У продајну цену робе се не сме урачунавати трошак набавке пластичне амбалаже коју трговац продаје купцу за паковање купљене робе осим за производе из члана 36а став 4.“

            Ст. 3-13. постају ст. 4-14.

Члан 3.

             У члану 74. став 1. додаје се нова тачка 1) која гласи:

            „1) не искаже посебно цену амбалаже кроз назив и појединачну цену амбалаже на фискалном рачуну; урачуна цену амбалаже у цену производа; не означи посебно амбалажна паковања за групе производа; не обезбеди место на коме купци могу да оставе своје лично амбалажно паковање (члан 36а ст. 2- 5.);“

            Тач. 1) – 6) постају тач. 2) – 7).

 Члан 4.

             Трговци су дужни да ускладе цене роба и услуга са чл.1. и 2. овог закона у року од три месеца од дана ступања на снагу.

            Трговци су дужни да од дана ступања на снагу овог закона на видном месту у објектима у којима се обавља трговина истакну обавештење којим ће информисати купце о дану почетка примене овог закона и о цени пластичне амбалаже за паковање купљене робе која ће бити наплаћивана од дана почетка примене овог закона.

            Обавештењем из става 2. трговци посебно информишу купце да је до почетка примене овог закона цена пластичне амбалаже била урачунававана у цену осталих производа.

Члан 5.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у ,,Службеном гласнику Републике Србије“, а примењује се протеком три месеца од дана ступања на снагу.

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

1. УСТАВНИ ОСНОВ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА

 УставниосновзадоношењеЗаконао изменама и допунама Закона о трговинисадржанје у члану 97.УставаРепубликеСрбије,премакомеРепубликаСрбија, поредосталог, уређује и обезбеђујеостваривање и заштитуслобода иправаграђана, одрживи развој; систем заштите и унапређења животне средине; заштиту и унапређење биљног и животињског света и друге односе од интереса за Републику Србију у складу са Уставом.

1. РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА

Законом о трговини уређује се и питање цена. У члану 41. Закона је уређено: „Трговац је дужан да на јасан, несумњив, лако уочљив и читљив начин истакне продајну цену робе/услуга која се нуди у трговини на мало“. Од овог основног правила изузета је амбалажа, иако то питање није регулисано овим Законом, већ се оно реализује у пракси,. Наиме, трговци робу пакују или то чине сами купци узимајући од продавца амбалажу (најчешће пластичне кесе) без накнаде. Међутим, цена те амбалаже укалкулисана је у цену свих производа и плаћају је сви купци независно да ли користе или не користе амбалажу продавца. Тако купци приликом куповине млека, хлеба и других производа увек у тој цени плаћају и цену амбалаже који они користе или не користе. Србија је у том погледу готово усамљена у упоредном праву.

Према неким анкетама, велики број грађана Србије се изјашњава за избацивање пластичних кеса из употребе.

Поред тога треба имати у виду да се више од половине закона које Србија треба да усвоји на свом путу ка ЕУ, односи на заштиту животне средине.

            Промет пластичних кеса, тренутно у Србији, није регулисан законом, па ове измене могу бити добар почетак на путу решавања овог проблема, нарочито у погледу смањења употребе пластичних кеса.

• ОБЈАШЊЕЊЕ ОСНОВНИХ ПРАВНИХ ИНСТИТУТА ИПОЈЕДИНАЧНИХ РЕШЕЊА

 Чланом 1. се уводи нови члан 36а. којим се посебно регулише амбалажа за паковање купљење робе. Овим чланом се дефинише појам амбалаже за паковање купљење робе, као и обавеза продавца да цену амбалаже посебно исказује у фискалном рачуну, односно забрана да цену амбалаже урачунава у цену производа. Од ових обавеза се изузима амбалажа која је намењена за паковање производа који се не продају у фабричком паковању, будући да ове производе продавац мора приликом мерења или издвајања из веће количине да запакује купцу. Такође, овим чланом се прописује обавеза продавца да обезбеди место у објекту где ће купац моћи да одложи своје лично амбалажно паковање.

Чланом 2. се мења члан 41. у ставу 1. тако што се обавеза продавца да истакне продајну цену робе/услуга која се нуди у трговини на мало проширује и на продајну цене амбалже коју продавац продаје купцу за паковање купљење робе. Чланом 2. се у члану 41. додаје и нови став 3. који посебно истиче забрану продавцу да у продајну цену робе урачунава трошак набавке пластичне амбалаже коју продаје купцу за паковање. Ова забрана се не односи на пластичну амабалажу коју продавац користи да купцу упакује производе који нису фабрички паковани.

Чланом 3. се допуњује члан 74. који се односи на казнене, односно прекршајне одредбе. Овим чланом се предвиђа као прекршај поступање супротно члану 36а с. 2-5.

Члан 4. је самостални члан који предвиђа обавезу трговаца да у року од три месеца, дакле до момента примене овог закона, ускладе цене роба и услуга са чл. 1. и 2. овог закона, као и обавезу да истакну посебно обавештење којима ће информисати купце о дану почетка примене овог закона, о цени пластичне амбалаже која ће бити наплаћивана, као и о томе да је до примене овог закона цена пластичне амбалаже била урачунавана у цену осталих производа.

Чланом 5.Предлога законапрописанјерокзаступањенаснагузакона и рок од три месеца од дана ступања на снагу за почетак његове примене. Одложеним рок је предвиђен како би трговци имали времена да ускладе цене са новим одредбама, али и како би се оставио примерен рок да купци буду обавештени о примени закона, односно о новим прописима.

1. АНАЛИЗА ЕФЕКАТА ПРОПИСА

Усвајањем ових измена купци ће имати економску корист, јер ће укупни зависни трошкови трговца по јединици производа бити мањи, па ће то омогућити ниже цене производа. На бази јавно доступних цена које имају произвођачи пластичних кеса цене се крећу око 1,00 динара по комаду за најјефтиније, односно најтање и најмање кесе, чија је носивост до 1 кг док су веће кесе од 10,80 до 17,40 динара по комаду за пластичне кесе. Реч је о обичним кесама без штампе, а познато је да многи трговачки ланци на кесама имају и своју рекламу. Пластичне кесе за већа паковања (за одећу), су око 15,00 до 50,00 динара. Просечна породица у Србији, која живи у граду, према неким подацима, узме дневно и до 10 кеса, што може довести до рачунице да месечно посредно за ту робу плате од 300 до 1.000 динара.

Други позитивни ефекти ових измена и допуна је и у чињеници да ће се број амбалаже, посебно пластичних кеса, које се углавном користе једнократно значајно смањити. Наиме сада ће купци моћи да сами изаберу да ли ће користити вишекратне кесе или торбе или ће сваки пут куповати пластичне кесе за једну употребу. Тиме би се смањило загађење животне средине јер је процена да се дневно у Србији једнократно употреби 7.000.000 пластичних кеса и оне заврше не само на депонијама већ и у природи, а многима је разградљивост преко 100 година. То ствара трошак за комунална предузећа, која значајан део својих људских капацитета дневно ангажују на прикупљање баш пластичних кеса које ветар разноси.

1. ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА ПОТРЕБНА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ

ЗАКОНА

За спровођење овог закона није потребно је обезбедити финансијска средства у буџету Републике Србије.

1. РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА ПО ХИТНОМ ПОСТУПКУ

Предлаже се доношење овог закона по хитном поступку у складу са чланом 167. пословника Народне скупштине (,,Службени гласник РС“, број 20/2012-пречишћен текст), јер би недоношење по хитном поступку могло да проузрокује штетне последице по живот и здравље људи.

• ПРЕГЛЕД ОДРЕДАБА ВАЖЕЋЕГ ПРОПИСА КОЈЕ СЕ МЕЊАЈУ

АМБАЛАЖА ЗА ПАКОВАЊЕ КУПЉЕЊЕ РОБЕ

ЧЛАН 36А

АМБАЛАЖОМ ЗА ПАКОВАЊЕ КУПЉЕЊЕ РОБЕ СМАТРАЈУ СЕ ПЛАСТИЧНЕ, ПАПИРНЕ, ПЛАТНЕНЕ ИЛИ ОД ДРУГОГ МАТЕРИЈАЛА НАПРАВЉЕНЕ КЕСЕ ИЛИ КУТИЈЕ И ДРУГЕ СЛИЧНЕ СТВАРИ НАПРАВЉЕНЕ ОД ПЛАСТИКЕ, ПАПИРА, ПЛАТНА ИЛИ ДРУГОГ МАТЕРИЈАЛА ПОГОДНОГ ЗА ПАКОВАЊЕ КУПЉЕЊЕ РОБЕ, А КОЈЕ ОБЕЗБЕЂУЈЕ ТРГОВАЦ.

ПРОДАВАЦ ЈЕ ДУЖАН ДА ЦЕНЕ АМБАЛАЖЕ ПОСЕБНО ИСКАЗУЈЕ КРОЗ НАЗИВ АМБАЛАЖЕ И ПОЈЕДИНАЧНУ ЦЕНУ, КОЈА СЕ ИСКАЗУЈЕ НА ФИСКАЛНОМ РАЧУНУ.

ЗАБРАЊЕНО ЈЕ УРАЧУНАВАЊЕ ЦЕНЕ АМБАЛАЖЕ У ЦЕНУ ПРОИЗВОДА И СВАКИ ТРОШАК АМБАЛАЖЕ МОРА БИТИ ИСКАЗАН КУПЦИМА КРОЗ ЦЕНУ ТЕ АМБАЛАЖЕ.

ОД ОБАВЕЗЕ ИЗ СТАВА 2.И 3. ОВОГ ЧЛАНА ИЗУЗЕТО ЈЕ АМБАЛАЖНО ПАКОВАЊЕ НАМЕЊЕНО ЗА ПРОИЗВОДЕ КОЈИ НЕМАЈУ ФАБРИЧКУ АМБАЛАЖУ: МЕСО, ПОВРЋЕ И ВОЋЕ, ПРОИЗВОДИ У РИНФУЗИ И ДРУГИ ПРОИЗВОДИ КОЈИ НЕМАЈУ ФАБРИЧКО ПАКОВАЊЕ. ТА АМБАЛАЖНА ПАКОВАЊА МОРАЈУ БИТИ ПОСЕБНО ОЗНАЧЕНА И НА ЊИМА ТРЕБА ДА СТОЈИ ОЗНАКА ЗА КОЈУ ГРУПУ ПРОИЗВОДА ЈЕ НАМЕЊЕНА.

У ПРОДАЈНОМ ОБЈЕКТУ ТРЕБА ДА БУДЕ ОБЕЗБЕЂЕНО МЕСТО НА КОМЕ КУПЦИ МОГУ ДА ОСТАВЕ СВОЈЕ ЛИЧНО АМБАЛАЖНО ПАКОВАЊЕ.

Истицање цене

Члан 41.

 Трговац је дужан да на јасан, несумњив, лако уочљив и читљив начин истакне продајну цену робе/услуга која се нуди у трговини на мало, КАО И ПРОДАЈНУ ЦЕНУ ПЛАСТИЧНЕ АМБАЛАЖЕ КОЈУ ПРОДАЈЕ КУПЦУ ЗА ПАКОВАЊЕ КУПЉЕЊЕ РОБЕ.

Продајна цена је укупна, коначна цена по јединици робе, или дате количине робе, односно коначна цена услуге, укључујући све порезе и дажбине.

У ПРОДАЈНУ ЦЕНУ РОБЕ СЕ НЕ СМЕ УРАЧУНАВАТИ ТРОШАК НАБАВКЕ ПЛАСТИЧНЕ АМБАЛАЖЕ КОЈУ ТРГОВАЦ ПРОДАЈЕ КУПЦУ ЗА ПАКОВАЊЕ КУПЉЕНЕ РОБЕ ОСИМ ЗА ПРОИЗВОДЕ ИЗ ЧЛАНА 36А, СТАВ 4.

Трговац је дужан да поред продајне цене означи и јединичну цену за претходно упаковане производе.

Јединична цена је продајна цена обрачуната по килограму, литру, метру, квадратном метру, кубном метру или другој јединици мере која се уобичајено користи у промету одређене робе/услуге.

Претходно упаковани производи су производи који су упаковани без присуства купца, при чему се количина тих производа не може променити без промене паковања односно без отварања паковања при чему настаје видно оштећење.

Ако роба није упакована него се мери у присуству потрошача, трговац је дужан да истакне само јединичну цену робе.

Јединична цена се не мора посебно истицати ако је једнака продајној цени.

Одредбе ст. од 1. до 7. овог члана не примењују се на продају путем јавног надметања, као и на продају уметничких дела и антиквитета.

У продајном објекту у којем се обавља трговина на мало поред трговине на велико, трговац је дужан да јасно, на уочљив начин истакне прво продајну (малопродајну) цену, па велепродајну цену за сваку робу коју нуди на продају.

У пружању услуга, трговац је дужан да на видном месту истакне само јединичну цену услуга (нпр. према сату, километру, киловат-сату и сл.), на начин из става 1. овог члана.

Цена се истиче у валути платног промета.

Изузетно, цена може да се истиче у страној валути, са назнаком обрачунског курса, у трговини услугама у туризму које су у непосредној вези са иностранством, возилима, односно у складу са посебним прописима.

Министар ближе прописује начин и услове истицања јединичне цене за поједине врсте производа.

Члан 74.

 Новчаном казном од 100.000,00 до 1.000.000,00 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

• НЕ ИСКАЖЕ ПОСЕБНО ЦЕНУ АМБАЛАЖЕ КРОЗ НАЗИВ И ПОЈЕДИНАЧНУ ЦЕНУ АМБАЛАЖЕ НА ФИСКАЛНОМ РАЧУНУ; УРАЧУНА ЦЕНУ АМБАЛАЖЕ У ЦЕНУ ПРОИЗВОДА; НЕ ОЗНАЧИ ПОСЕБНО АМБАЛАЖНА ПАКОВАЊА ЗА ГРУПЕ ПРОИЗВОДА; НЕ ОБЕЗБЕДИ МЕСТО НА КОМЕ КУПЦИ МОГУ ДА ОСТАВЕ СВОЈЕ ЛИЧНО АМБАЛАЖНО ПАКОВАЊЕ (ЧЛАН 36А СТ. 2- 5.);
• не води евиденцију промета на потпун и прописан начин ( члан 37 );
• продаје робу са неуредном или непрописном декларацијом ( члан 40 );
• не истакне цене или не истакне цене на прописан начин ( члан 41 );
• нема истакнуто пословно име или основне податке о продајном објекту, почев од дана обављања трговине ( члан 42 );
• ако не истакне радно време или се не придржава означеног радног времена, односно ако радно време одреди супротно прописаним условима ( члан 43 );
• не достави податке у складу са чланом 47. овог закона.

За радње из става 1. овог члана казниће се физичко лице или одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 5.000,00 до 50.000,00 динара.

За радње из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 10.000,00 до 100.000,00 динара.

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

НАРОДНА СКУПШТИНА

Посланик проф. др Јанко Веселиновић – Покрет за ПРЕОКРЕТ

19.новембар 2015. године

Б е о г р а д

                        ПРЕДСЕДНИКУ

                        НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

            На основу члана 68., члана 150. Став 1. И члана 192. Став 2. Пословника Народне скупштине, подносим ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ O ОБРАЗОВАЊУ АНКЕТНОГ ОДБОРА РАДИ УТВРЂИВАЊА ЧИЊЕНИЦА КАКО СУ ТРОШЕНА СРЕДСТВА РЕПУБЛИЧКОГ ФОНДА ПЕНЗИЈСКО ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА (ПИО) У ПОСЛЕДЊЕ ДВЕ И ПО ДЕЦЕНИЈЕ, ПОЧЕВ ОД 1. ЈАНУАРА 1991. ГОДИНЕ ДО 31. ДЕЦЕМБРА 2015.ГОДИНЕ И ДА ЛИ ЈЕ БИЛО ЗЛОУПОТРЕБА У КОРИШЋЕЊУ СРЕДСТАВА ОВОГ ФОНДА И ЊИХОВОГ НЕНАМЕНСКОГ ТРОШЕЊА, с предлогом да се сходно члану 167. Пословника Народне скупштине, донесе по хитном поступку.

НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Проф. др Јанко Веселиновић – Покрет за ПРЕОКРЕТ

ПРЕДЛОГ

            На основу члана 8.став 1. Закона о Народној скупштини (,,Службени гласник РС“,брoj9/10) и члана 68. Пословника Народне скупштине(,,Службени гласник РС“, број 20/12-пречишћени текст)

            Народна скупштина Републике Србијe, на_____ седници ______заседања у 2015.години,одржаној _____2015.године,донела је

ОДЛУКУ

O ОБРАЗОВАЊУ АНКЕТНОГ ОДБОРА РАДИ УТВРЂИВАЊА ЧИЊЕНИЦА КАКО СУ ТРОШЕНА СРЕДСТВА РЕПУБЛИЧКОГ ФОНДА ПЕНЗИЈСКО ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА (ПИО) У ПОСЛЕДЊЕ ДВЕ И ПО ДЕЦЕНИЈЕ, ПОЧЕВ ОД 1. ЈАНУАРА 1991. ГОДИНЕ ДО 31. ДЕЦЕМБРА 2015.ГОДИНЕ И ДА ЛИ ЈЕ БИЛО ЗЛОУПОТРЕБА У КОРИШЋЕЊУ СРЕДСТАВА ОВОГ ФОНДА И ЊИХОВОГ НЕНАМЕНСКОГ ТРОШЕЊА

1. Образује се Анкетни одбор ради утврђивања чињеница како су трошена средства Републичког фонда пензијско инвалидског осигурања (Фонд ПИО) у последње две и по деценије, почев од 1. јануара 1991. године до 31. децембра 2015.године и да ли је било злоупотреба у коришћењу средстава овог Фонда и њиховог ненаменског трошења (у даљем тексту: Анкетни одбор).

2. Анкетни одбор чине по један народни посланик из сваке посланичке групе у Народној скупштини, на предлог посланичке групе.

            Посланичка група одређује народног посланика за члана Анкетног одбора у року од седам дана од дана ступања на снагу ове одлуке.

3. Прву седницу Анкетног одбора сазива председник Народне скупштине.

            До избора председника Анкетног одбора првој седници председава најстарији присутни члан Анкетног одбора.

            Анкетни одбор на првој седници бира, из реда својих чланова, председника и заменика председника Анкетног одбора.

4. Задатак Анкетног одбора је да сагледа и утврди чињенице и околности које су довеле до тога да у Фонду ПИО нема довољно средстава за исплату пензија, иако је преко 1,6 милиона живих пензионера уплаћивало у Фонд ПИО цео радни век наменска средства за исплату пензија, дакле и за пензију коју ће сваки појединачно примати када оде у пензију, на основу закона и да се у том циљу утврди:

– да ли су средства Фонда ПИО корићена за изградњу појединих капиталних објеката, да ли постоји документација и ко је сада њихов власник,

– да ли су средства Фонда ПИО користио град Београд за изградњу Сава центра, Газеле и неких других капиталних објеката ида ли постоји документација,

– да ли су у неким другим градовима у Србији средства Фонда ПИО коришћена за изградњу капиталних објеката,

– да ли су средства Фонда ПИО коришћена пре и након Нато бомбардовања за куповину стамбених и других објеката,

– да ли су из средстава Фонда ПИО узимане отпремнине у износима и до 20.000 тадашњих немачких марака, наводно због напуштања радног места у РФ ПИО, без права запослења у државној управи, а затим се та иста лица запошљавали, чак и на истим радним местима,

– како и под којим условима је вршена адаптација зграде Фонда ПИО У Немањиној улици бр. 30, у Београду и њених филијала

– како су трошена средства Пензијског фонда социјалног осигурања војних осигураника, који је у међувремену угашен,

– како су трошена средства Фонда ПИО, у организационом делу где су били осигурани адвокати и приватни предузетници са седиштем на Новом Београду,

– како су трошена средства за стамбену изградњу,

– где су средства у износу од 10% од приватизације, односно да ли су уплаћивана у Фонд ПИО, што је била законска обавеза и како су трошена,

– колико физичких лица користе средства из Фонда ПИО, а да нису изворно уплаћивала средства у овај Фонд,

– да ли има сазнања да су средства фонда коришћена за куповину акцизних производа (цигарета), које су након тога биле предмет продаје на црном тржишту

5. Анкетни одбор има право да тражи од државних органа и организација податке, исправе и обавештења, као и да узима изјаве од појединаца које су му потребне за извршење задатка.
6. Анкетни одбор је дужан да задатак изврши у року од 120 дана од конституисања Анкетног одбора.

            Анкетни одбор је дужан да поднесе Народној скупштини извештај са предлогом мера, у року из става 1. ове тачке.

            Анкетни одбор престаје са радом даном одлучивања о његовом извештају на седници Народне скупштине.

7. Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

       РС Број—–

У Београду_________2015. године

НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

                                                                                     ПРЕДСЕДНИК,

                                                                                 Маја Гојковић, с.р.

О б р а з л о ж е њ е

             IПравни основ за доношење одлуке

            Правни основ за доношење ове одлуке садржанје у члану 99. став 1. тачка 7. Устава Републике Србије којим је прописано да Народна скупштина доноси законе и друге опште акте из надлежности Републике Србије, у члану 8. став 1. Закона о Народној скупштини којим је прописано да Народна скупштина између осталог доноси и одлуку и у члану 68. Пословника Народне скупштине, којим је прописано да Народна скупштина образује анкетни одбор ради сагледавања стања у одређеној области и утврђивања чињеница о појединим појавама или догађајима и да се одлуком о образовању анкетног одбора утврђује састав и задатак одбора, као и рок за његово извршење са обавезом да се Народној скупштини поднесе извештај са предлогом мера.

            II Разлози за доношење одлуке

            Иницијативом за образовање Анкетног одбора (број:125, од 18.11.2015.) Покрету за ПРЕОКРЕТ, односно мени као народном посланику, обратило се Удружење синдиката пензионера Србије забринуто за положај пензионера у Србији, након бројних анализа и анкета, које је ово Удружење, које окупља преко 300.000 чланова, спровело. Реч је о репрезентативном удружењу синдиката пензионера, које је чланица Европске федерације пензионера и старих лица (FERPA), са седиштем у Бриселу. Овом одлуком предлаже се образовање Анкетног одбора ради утврђивања чињеница и околности које су довеле до тога да у Фонду ПИО нема довољно средстава за исплату пензија, па су пензије смањене иако је преко 1,6 милиона живих пензионера уплаћивало у Фонд ПИО цео радни век наменска средства за исплату пензија, дакле и за пензију коју ће сваки појединачно примати када оде у пензију. Пензионери се често проглашавају за кривце у држави јер их запослени издржавају, иако су они некада били запослени и издвајали средства да могу да примају пензију и да од те пензије живе. Пензије су чак предмет разговора Владе Србије са међународним организација, попут ММФ-а иако пензионери са ММФ-ом немају никакав уговорни или било какав други однос јер су средства уплаћивали у Фонд ПИО. Са друге стране представници Владе нису обавестили пензионере и њихове легитимне организације, како су трошена њихова средства и због чега већина њих не може да живи од тих пензија, па је значајно повећана смртност пензионера. Зато је потребно утврдити како су трошена средства Фонда ПИО. Разлог за овај захтев су и непримерене изјаве према којима поједини највиши државни функционери изјављују да би пензије могле бити повећане, али да он „не да, ето баш не да“ и изјаве да су се пензионери „добровољно одрекли дела својих пензија“. Ове изјаве показују да је највишим државним званичницима непозната или недовољно позната чињеница да су садашњи пензионери уплаћивали средства, од својих плата у Фонд ПИО и да са тим средствима не може да располаже неко ван законских и уставних оквира. Уколико се утврди да је код трошења средства Фонда ПИО било злоупотреба и да су она трошена ненаменски и улагана мимо Фонда може се поставити питања потребе доношења прописа којим би се „озаконило“ власништво или сувлашништво на тим објектима или средствима, како би Фонд ПИО имао више или имао довољно средстава за исплату одговарајућих пензија пензионерима. Ово се односи и на војне пензионере и на средства која су они издвајали, до неког периода, у посебан фонд.

            III објашњење основних правних института и појединачних решења

Предлогом одлуке прописујесе образовање Анкетног одбора и његов састав(тач 1.-3.).

Одређује се задатак Анкетног одбора(тачка 4.).

Прописује се начин рада Анкетног одбора(тачка 5.).

           Одређује се рок за извршење задаткаАнкетног одбора ,прописује се обавеза подношења Народној скупштини извештаја са предлогом мера и одређује се дан престанка рада Анкетног одбора(тачка 6.).

Одређујесе ступање на снагу ове одлуке(тачка 7.).

            IVПроцена финансијских средстава потребних за спровођење ове одлуке

За спровођење овеодлуке није потребно обезбедити додатна средства у буџету Републике Србије.

            VРазлози за доношење одлуке по хитном поступку

Ову одлуку је потребно донети по хитном поступку, како би се што пре утврдиле и разјасниле све чињенице и околности које су довеле дочињеница и околности које су довеле до тога да у Фонду ПИО нема довољно средстава за исплату пензија.