РЕПУБЛИКА СРБИЈА
НАРОДНА СКУПШТИНА
Посланик проф.др Јанко Веселиновић – Покрет за ПРЕОКРЕТ
14. децембар 2015. године
Београд
ПРЕДСЕДНИКУ
НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
На основучлана 161.ПословникаНароднескупштине, наПредлог закона о извршењу и обезбеђењу, подносим амандмане:
А М А Н Д М А Н
У Предлогу законa о извршењу и обезбеђењу, у члану 36. после става 2.додаје се нови став 3. који гласи:
„Кад је реч о решењу о извршењу на основу веродостојне исправе за извршене услуге из комуналних и сличних делатности, достављање се, пре истицања на огласну таблу суда, мора покушати три пута, а јавни извршитељ води посебну евиденцију неуручених пошиљки из овог става, са датумима свих покушаја и разлозима неуручивања. Комора извршитеља на основу ове евиденције и своје независне контроле објављује годишњу ранг листу јавних извршитеља са највећим бројем неуручених решења о извршењу на основу веродостојне исправе за извршене услуге из комуналних и сличних делатности.“
Досадашњи став3. који постаје став 4. мења се и гласи:
„Достављач оставља у поштанског сандучету извршног дужника или на улазним вратима, на адреси из става 1 овог члана, обавештење које садржи лично име извршног дужника, својство у поступку, назнаку да ће достава бити покушана поново за осам дана односно назнаку да ће писмено наредног радног дана бити истакнуто на огласној табли суда, назив и адресу тог суда и упозорење да се по истеку осам дана од истицања писмена на огласној табли суда сматра да је достављање извршено.“
Досадашњи ст. 4. и 5. постају ст. 5. и 6.
Образложење
Законодавац упорно инсистира на фиктивној достави решења о извршењу (сада: закључка о извршењу), која је потрошачима комуналних и сличних услуга нанела огромну штету, будући да је дошло до праве епидемије недостављања ових аката,којима се, мимо суда, одлучује о правима и обавезама грађана. Неуспела достава носи са собом губитак права на правни лек (приговор суду) а самим тим и губитак права на приступ суду. Због уистину ужасних искустава са фиктивном доставом (два покушаја доставе па стављање на огласну таблу суда после чега се достава сматра извршеном), потребно је побољшати њен квалитет и натерати јавног извршитеља – који је сада искључиво надлежан за доставу својих аката – да се заиста потруди да решење о извршењу буде достављено. Он тренутно није нарочито мотивисан да се то деси: прво, њему је комунални поступак извор лаке зараде; друго, више му се исплати да дужник не добије него да добије решење (сада закључак) о извршењу,јер ако га дужник добије, то му значајно може смањити износ награде и трошкова, а може и потпуно да остане без тога ако извршни дужник приговором оспори целокупно потраживање или закључак о извршењу у целости. У том смислу је добро што је законодавац увео дисциплинску одговорност извршитеља за неисправну доставу услед које је извршни дужник изгубио неко процесно право (право на приговор), али је потребно и обезбедити више покушаја доставе – тим пре што је више не спроводи професионално лице, тј поштар – а извршитеља потребно додатно мотивисати да ради свој посао у вези са доставом, то јест ставити му до знања да ће Комора пратити колико је његових достава било неуспело и да ће од тога зависити његов углед. Никако се не сме дозволити, као што је до сада био случај, да извршитељу зарадабуде испред закона и правичности. Похлепа се мора зауздавати и кажњавати а професионално понашање промовисати.
А М А Н Д М А Н II
У члану 37. додаје се став 3. који гласи:
„Суд има посебну таблу за истицање неуручених решења о извршењу на основу веродостојне исправе за извршене усуге из комуналних и сличних делатности, висине 1,5 и ширине 3 метра.“
Образложење
Што се огласне табле суда тиче, просто је невероватно да се огроман број недостављених закључака о извршењу поводом потраживања за комуналне и сличне услуге може сместити на мале огласне табле судова, на које се истичу и други акти – што рађа извесне недоумице у погледу стварног стања на њима – па је потребно обезбедити посебну огласну таблу, примерене величине.
А М А Н Д М А Н
У члану 527. додаје се тачка 24) која гласи:
„24) Не вођење евиденције неуручених решења о извршењу на основу веродостојне исправе за извршене услуге из комуналних и сличних делатности.“
О б р а з л о ж е њ е
Законодавац упорно инсистира на фиктивној достави решења о извршењу (сада: закључка о извршењу), која је потрошачима комуналних и сличних услуга нанела огромну штету, будући да је дошло до праве епидемије недостављања ових аката,којима се, мимо суда, одлучује о правима и обавезама грађана. Неуспела достава носи са собом губитак права на правни лек (приговор суду) а самим тим и губитак права на приступ суду. Због уистину ужасних искустава са фиктивном доставом (два покушаја доставе па стављање на огласну таблу суда после чега се достава сматра извршеном), потребно је побољшати њен квалитет и натерати јавног извршитеља – који је сада искључиво надлежан за доставу својих аката – да се заиста потруди да решење о извршењу буде достављено. Он тренутно није нарочито мотивисан да се то деси: прво, њему је комунални поступак извор лаке зараде; друго, више му се исплати да дужник не добије него да добије решење (сада закључак) о извршењу,јер ако га дужник добије, то му значајно може смањити износ награде и трошкова, а може и потпуно да остане без тога ако извршни дужник приговором оспори целокупно потраживање или закључак о извршењу у целости. У том смислу је добро што је законодавац увео дисциплинску одговорност извршитеља за неисправну доставу услед које је извршни дужник изгубио неко процесно право (право на приговор), али је потребно и обезбедити више покушаја доставе – тим пре што је више не спроводи професионално лице, тј поштар – а извршитеља потребно додатно мотивисати да ради свој посао у вези са доставом, то јест ставити му до знања да ће Комора пратити колико је његових достава било неуспело и да ће од тога зависити његов углед. Никако се не сме дозволити, као што је до сада био случај, да извршитељу зарада буде испред закона и правичности. Похлепа се мора зауздавати и кажњавати а професионално понашање промовисати.
А М А Н Д М А Н
Члан31.мења се и гласи:
„Члан 31.
Државни органи, имаоци јавних овлашћења, друга правна лица и предузетници дужни су да суду и јавном извршитељу бесплатно доставе, на њихов захтев, следеће податке о извршном дужнику:
1) име и презиме или пословно име;
2) адресу пребивалишта или боравишта;
3) датум рођења;
4) јединствени матични број грађана;
5) порески идентификациони број;
6) податке о висини зараде и других сталних новчаних примања и њиховим исплатиоцима и податке о пленидби зараде или административној забрани на заради и другим сталним новчаним примањима;
7) бројеве рачуна, штедних улога и депозита код банака и податке о пленидбама на њима;
8) податке о платним рачунима и издатом електронском новцу код пружалаца платних услуга и издавалаца електронског новца, стање и промет на тим рачунима, односно у вези са електронским новцем, и податке о пленидбама на њима;
9) бројеве рачуна финансијских инструмената и стање на њима;
10) податке о уделима у привредним друштвима или другом учешћу у правним лицима и добити коју је извршни дужник на основу тога остварио у последњој години;
11) податке о непокретностима на којима или поводом којих извршни дужник има имовинска права;
12) податке из евиденције регистрованих моторних и прикључних возила;
13) податке из Регистра ваздухоплова Републике Србије и Евиденције ваздухоплова Републике Србије и одговарајућег регистра пловила;
14) податке из евиденција о покретним стварима;
15) податке о пензијском и здравственом осигурању;
16) податке из матичних књига о личним стањима;
17) податке о животном и имовинском осигурању;
18) податке пореске управе о пореским пријавама за последње три године;
19) идентификационе податке (члан 30) о странама које су закључиле правни посао, препис исправе о правном послу, а ако исправе нема, податке о садржини правног посла или радње који се односе на:
а) теретна располагања којима је извршни дужник у последњој години чињењем или нечињењем располагао својом имовином у корист других лица,
б) теретна располагања којима је извршни дужник у последње три године чињењем или нечињењем располагао својом имовином у корист супружника, ванбрачног партнера, сродника у правој линији или у побочној линији до четвртог степена сродства или тазбинског сродника до четвртог степена сродства,
в) бесплатна располагања у последње три године, изузев уобичајених пригодних поклона, наградних поклона или поклона из захвалности чија је вредност сразмерна имовинским могућностима извршног дужника.
Да би добио податке, јавни извршитељ мора да покаже решење о извршењу на основу извршне или веродостојне исправе или решење о извршењу на основу веродостојне исправе ради намирења потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности.
Добијене податке суд и јавни извршитељ могу да обрађују само ради утврђивања имовине извршног дужника и спровођења извршења.
Суд и јавни извршитељ има право да од државних органа, ималаца јавних овлашћења, других правних лица и предузетника бесплатно добије и друге податке који су му потребни за делотворно вођење извршног поступка.
Државни органи, имаоци јавних овлашћења, друга правна лица и предузетници дужни су да извршном повериоцу који наведе потраживање ради чијег намирења или обезбеђења намерава да води извршни поступак или поступак обезбеђења и приложи извршну исправу у којој је садржано потраживање, бесплатно доставе све податке које су дужни да доставе и суду и јавном извршитељу, изузев података из пореске пријаве за последње три године (став 1. тачка 18. овог члана). Под истим условима дужност достављања података постоји и према адвокату као пуномоћнику извршног повериоца. Добијене податке извршни поверилац и адвокат извршног повериоца могу да користе само за потребе извршног поступка, а податке о правним пословима и радњама (став 1. тачка 19. овог члана) само за побијање правних радњи извршног дужника у сврхе спровођења извршења.
Подаци морају да се доставе у року од осам дана од дана пријема захтева за достављање.
Јавни извршитељ је дужан да извршном дужнику, на његов захтев, омогући увид у целокупну документацију из његовог предмета, и да му,такође на његов захтев, бесплатно изради по једну копију сваког документа из његовог предмета,укључујући фотокопије коверти и повратница.
Увид из става 7 мора се извршном дужнику омогућити одмах, а копије из истог става морају му се предати најкасније следећег радног дана.“
Образложење
Члан31 став 1 је у директној супротности са начелом банкарске тајне из члана 47 Закона о банкама, јер банка једноставно не сме давати, без судског налога, податке о стању дужниковог рачуна и промету на том рачуну. Такав увид може имати само Народна банка Србије, која по налогу суда или извршитеља може да блокира све рачуне извршног дужника, али без одавања података о количини новца на њима.
Док извршитељ и извршни поверилац имају огромна овлашћења у прикупљању осетљивих података везаних за извршног дужника, он нема готово никаква овлашћења према њима. Права која има на основу других закона – нпр право на увид у документацију из свог предмета – често се крше, пошто јавни извршитељи, жељни пре свега зараде, рачунају на правну неукост извршних дужника и то користе као своју предност. Због тога је неопходно да се Законом о извршењу и обезбеђењу изричито пропише да и извршни дужници имају право увида у чињенице и документе који их се директно тичу ради остваривања њихових права у извршномпоступку.
А М А Н Д М А Н
У Предлогу законa о извршењу и обезбеђењу, у члану52.тачка 4)мења се и гласи:
„4) извод из пословних књига о извршеним комуналним и сродним услугама, са отпремницом или другим писаним доказом о томе да је извршни дужник пре подношења предлога за извршење на основу веродостојне исправе обавештен о његовој обавези.“
Образложење
Продавац комуналних и сличних услуга по предлогу новог закона више није обавезан да извршном дужнику пошаље препоручену опомену да плати шта је дужан у одређеном року или да се суочи са утужењем. Сходно томе, није прописана ни продавчева обавеза да приликом утужења, тј слања предлога за извршење на основу веродостојне исправе, извршитељу достави и доказ да је потрошача опоменуо. Звучи као влажни сан јавних комуналних предузећа, због чијих је марифетлука члан 252 важећег закона доживео темељну промену у домену месне надлежности извршитеља, начина расподеле комуналних предмета међу извршитељима и квалитета доставе, па се тренутно изричито захтева да достава опомене буде препоручена. По важећим нормама, потрошач на основу опомене макар зна, то јест има прилику да сазна, за шта га продавац услуга тачно терети то јест за шта тачно има намеру да га тужи, па има и прилику да та потраживања плати без трошкова извршног поступка, или да их, ако су спорна, нападне писаном рекламацијом, која, по новом Закону о заштиту потрошача (2014), има већу тежину но што је имала раније, с обзиром да излаже продавца папреној казни ако на њу не одговори у року од осам дана или је незаконито одбије. Авај, избацивање одредби о опомени значи да ће продавац – најчешће државно монополистичко предузеће – моћи да утужује и за фабриковане дугове о којима потрошач не зна ништа, а једина потрошачева брана од безакоња, и то само у процесном смислу, биће јавни извршитељ, код којег, упркос гарантијама непристрасности које су уграђене у предлог закона, не треба очекивати нарочито крупне промене у понашању, и то из врло комерцијалних разлога, посебно ако је од једног истог продавца годинама добијао бројне предмете и од тога лепо зарађивао. Дакле, идеја о изостављању опомене,вероватно мотивисана смањивањем трошкова извршног повериоца, може се оценити као врло погубна по правну сигурност и по права потрошача комуналних и сличних услуга. То је нова „рупа“ кроз коју ће продавац комуналних и сличних услуга моћи да злоупотребљава монополски положај и кроз коју ће покушавати да наплати било коју суму коју пожели да стави у рачун.
А М А Н Д М А Н
У члану 393. став 4. мења се и гласи:
„Јавни извршитељ дужан је да одбаци предлог за извршење ако му извршни поверилац уз предлог за извршење не достави одговор Коморе из кога произлази да је за јавног извршитеља одређен управо он, или ако не достави доказ да Комора није одговорила на захтев извршног повериоца у року од пет дана. Јавни извршитељ је такође дужан да одбаци предлог за извршење ако му извршни поверилац не достави писани доказ да је пре подношења предлога за извршење упутио извршном дужнику опомену да испуни обавезу, препорученом пошиљком, на адресу извршног дужника из члана 36 овог члана.Против решења о одбацивању предлога за извршење дозвољен је приговор.“
Образложење
Продавац комуналних и сличних услуга по предлогу новог закона више није обавезан да извршном дужнику пошаље препоручену опомену да плати шта је дужан у одређеном року или да се суочи са утужењем. Сходно томе, није прописана ни продавчева обавеза да приликом утужења, тј слања предлога за извршење на основу веродостојне исправе, извршитељу достави и доказ да је потрошача опоменуо. Звучи као влажни сан јавних комуналних предузећа, због чијих је марифетлука члан 252 важећег закона доживео темељну промену у домену месне надлежности извршитеља, начина расподеле комуналних предмета међу извршитељима и квалитета доставе, па се тренутно изричито захтева да достава опомене буде препоручена. По важећим нормама, потрошач на основу опомене макар зна, то јест има прилику да сазна, за шта га продавац услуга тачно терети то јест за шта тачно има намеру да га тужи, па има и прилику да та потраживања плати без трошкова извршног поступка, или да их, ако су спорна, нападне писаном рекламацијом, која, по новом Закону о заштиту потрошача (2014), има већу тежину но што је имала раније, с обзиром да излаже продавца папреној казни ако на њу не одговори у року од осам дана или је незаконито одбије. Авај, избацивање одредби о опомени значи да ће продавац – најчешће државно монополистичко предузеће – моћи да утужује и за фабриковане дугове о којима потрошач не зна ништа, а једина потрошачева брана од безакоња, и то само у процесном смислу, биће јавни извршитељ, код којег, упркос гарантијама непристрасности које су уграђене у предлог закона, не треба очекивати нарочито крупне промене у понашању, и то из врло комерцијалних разлога, посебно ако је од једног истог продавца годинама добијао бројне предмете и од тога лепо зарађивао. Дакле, идеја о изостављању опомене,вероватно мотивисана смањивањем трошкова извршног повериоца, може се оценити као врло погубна по правну сигурност и по права потрошача комуналних и сличних услуга. То је нова „рупа“ кроз коју ће продавац комуналних и сличних услуга моћи да злоупотребљава монополски положај и кроз коју ће покушавати да наплати било коју суму коју пожели да стави у рачун.
А М А Н Д М А Н
У члану 89. став 4. мења се и гласи:
„Извршни дужник није дужан да приложи доказ да обавеза из веродостојне исправе није насталаи није дужан да приложи доказ да је обавеза из веродостојне исправе застарела.“
Образложење
Ово је усклађивање са судском праксом.
А М А Н Д М А Н
Члан141.мења се и гласи:
„Члан 141.
„Извршење се спроводи сваког радног дана од 7 до 22 часа, и не може се спроводити државним празником.
Извршење се може спровести нерадним даном или изван времена које је одређено у ставу 1., ако извршни дужник избегава обавезе или то налажу нарочито оправдани разлози.
Ако извршење нерадним даном или изван времена одређеног у ставу 1. спроводи јавни извршитељ, дужан је да претходно прибави дозволу председника суда за чије је подручје именован.
Организација за принудну наплату спроводи извршење на новчаним средствима извршног дужника сваког радног дана од 9 до 16 часова.“
Образложење
Предложени члан 141 је потпуни седбеник неуставног члана 71 из важећег Закона о извршењу и обезбеђењу: Извршење се, према ставу 1, спроводи сваког дана од 7 до 22 сата. Дакле и суботом и недељом и државним празником, супротно пракси у цивилизованим земљама света, супротно пракси чак и у суседним земљама. Став 2 иде корак даље: извршење се може спровести и ван наведеног времена – дакле и ноћу – али „само” ако постоји „избегавање обавезе” или ако то „налажу нарочито оправдани разлози”. Ко процењује да постоји „избегавање обавезе” односно степен „опасности услед одлагања”? Очигледно – јавни извршитељ. И он о томе сам себи полаже рачун, пошто у Закону о извршењу и обезбеђењу, супротно одредби претходног Закона о извршном поступку (2005) и супротно одредбама свих извршних закона у окружењу (изузев црногорског који је дословно преписао српску одредбу), не постоји ограничење да извршитељ, кад хоће да иде у ноћна извршења, мора да добије писану одлуку суда односно председника суда (пример из македонског извршног закона, члан 74). Оваква законска одредба – која извршитељу омогућује да бане код дужника практично кад хоће (јер рачун о томе полаже самом себи и ником другом!) – директно је супротна члану 40 Устава Србије и у вези са тим имплицира да је извршни дужник криминалац, јер се по члану 40 став 2 Устава Србије (начело неповредивости стана) у туђи стан може ући без одлуке суда само „ако је то неопходно ради непосредног лишења слободе учиниоца кривичног дела или отклањања непоресредне и озбиљне опасности за људе или имовину”. А кад се у обзир узме да је на мети извршитеља заправо потрошач, не као осумњичени учинилац кривичног дела већ као дужник потраживања за комуналне и сличне услуге, појављује се нова димензија неуставности, која ће имати опасне импликације по амбиције Србије да се учлани у Европску унију – јер су по члану 90, став 2 Устава Србије „посебно забрањене радње усмерене против здравља, безбедности и приватности потрошача, као и све нечасне радње на тржишту”, а у приступним преговорима, потрошачка права и њихова заштита (на коју се Србија Уставом обавезала у члану 90 став 1) део су поглавља 28 и важе за правну тековину Европске уније. А то значи обавезу усвајања и спровођења, свиђало се то Србији или не. Због свега наведеног овај члан ваља допунити обавезом прибављања судског налога – пошто јавни извршитељ није и не може бити суд – као и проширењем начелне забране извршења на нерадне дане и државне празнике.
А М А Н Д М А Н
У Предлогу законa о извршењу и обезбеђењу, у члану 148.став 2. брише се.
Образложење
Одредба са роком од 15 дана за улагање овог важног правног средства преписана је из македонског закона о извршењу и обезбеђењу, и она одражава страх извршитеља од извршних дужника, то јест страх извршитеља од тужбе за накнаду штете коју извршном дужнику нанесу својом кривицом. Важеће законско решење (члан 74 ЗИО), колико год непрецизно у дефиницији, правичније је јер дозвољава да се захтев поднесе било када током поступка извршења у којем царује свемоћни извршитељ. Сада се странкама у поступку временски ограничава ово право. Важећу одредбу је превасходно требало допунити одредбом да јавни извршитељ има право приговора на одлуку суда којом је прихваћен захтев за отклањање неправилности.
А М А Н Д М А Н
У члану 149. у ставу 3. запете и речи: „,односно јавни извршитељ,“ бришу се.
Образложење
Одредба је апсурдна и неспроводива. Суд је тај који по приговору странке одлучује да ли је јавни извршитељ починио неправилност при спровођењу извршења. Чак и да то није случај, јавни извршитељ би дошао у ситуацију да самог себе пријављује Министарству и Комори – ради могућег покретања дисциплинског поступка против њега самог.
А М А Н Д М А Н
Члан258.мења се и гласи:
„Члан 258.
Извршење на заради или плати, накнади зараде, односно накнади плате и пензији може да се спроведе у висини до једне трећине зараде, накнаде зараде, плате, накнаде плате и пензије, односно до њихове половине, ако је њихов износ једнак или мањи од минималне зараде утврђене у складу са законом.
Исто важи и за плату официра, подофицира, војника по уговору, војног службеника и примања лица у резервном саставу за време војне службе.
Извршење на минималној заради и минималној пензији спроводи се до њихове једне четвртине.
Извршном дужнику који је физичко лице а има минималне приходе у смислу става 3. овог члана, забрањено је зарачунавати трошкове извршења.
Извршење на примањима ратних и мирнодопских војних инвалида на основу инвалиднине, ортопедског додатка и инвалидског додатка може да се спроведе само до њихове половине, и само да би се намирила потраживања на основу законског издржавања, накнаде штете због нарушења здравља, новчане ренте због потпуне или делимичне неспособности за рад и новчане ренте за издржавање које је изгубљено услед смрти дужника издржавања.
Када суд односно јавни извршитељ спроводи извршење пленидбом зараде, плате или пензије извршног дужника примењујући једно средство извршења, па од извршног дужника буде обавештен у писаном облику да се на његовој заради односно пензији већ спроводи извршење поводом другог потраживања, али применом другог средства извршења, дужан је да ове наводе провери у року од осам дана и, ако су ти наводи тачни, да их узме у обзир и своје захватање на заради, плати или пензији смањи водећи рачуна о томе да се истовременом применом различитих средстава извршења поводом различитих потраживања извршни дужник не сме егзистенцијално уништавати, то јест остављати без гарантованог минимума средстава за живот у смислу одредби овог члана.
Извршење на примању на основу накнаде штете у облику новчане ренте која нису изузета од извршења, затим по уговору о доживотном издржавању и уговору о осигурању живота, може да се спроведе само на делу примања који прелази износ највише сталне социјалне помоћи која се исплаћује на подручју на коме извршни дужник има пребивалиште, односно боравиште.“
Образложење
Антисоцијално решење са блокадом до две трећине плате/пензије односно половине минималне плате/пензије, које нема пандан у упоредном праву, преписано је из важећег закона упркос захтевима јавности да се оно измени, то јест да се квота значајно смањи како утужени грађани – нарочито жртве пропуста у фиктивној достави – не би остали без средстава за живот и плаћање рачуна, и да према томе не би упадали у дужничку спиралу и дужничко ропство, у ситуацији када на својој страин немају лични банкрот, социјалне карте, имовински ценсус, делотворну социјалну заштиту итд. Ваља инсистирати на цивилизованим решењима каква о дове године важе нпр у Словенији, и ваља се потпуно одвојити од македонско-бугарског-УСАИД модела којег карактерише потпуна безобзирност према социјалном и економском положају грађана.
Осиромашеним грађанима се неретко дешава да дугују за више врста комуналних и сличнихуслуга, па бивају изложени паралелним утужењима. Дешава се један извршитељ извршном дужнику „нападне“ плату директно код послодавца, а да други извршитељ, по другом основу, преко банке „нападне“ преостали део плате који послодавац уплати на дужников текући рачун. И онда се оба извршитеља правдају да „раде по закону“, а извршни дужник захваљујући рупама у закону остаје без средстава за живот и упада у још дубљу беду и дужничку спиралу,која ће за собом повући нова утужења и нове активности јавних извршитеља. Наведена законска рупа испуњава се новим ставом у члану 258 којим се спречава кумулативно дејство два истовремена извршења применом различитих средстава извршења.
А М А Н Д М А Н
У члану 394. став 2. речи: „рачун и“ бришу се.
Образложење
Члан 394. изпосебног поступка за извршавање потраживања из комуналних и сличних делатности тврди да „веродостојну исправу представља рачун и извод из пословних књига о извршеним комуналним или сродним услугама“,док члан 52. ове две врсте веродостојне исправе јасно раздваја – једна је просто „рачун домаћег или страног лица“, а друга се стриктно односи на комуналне и сродне делатности. Члан 394., пак, и једну и другу врсту исправе подводи под комуналне и сродне делатности, отварајући могућност за разна тумачења у погледу значења термина „рачун“. Ради јасноће, “рачун” треба избацити.
А М А Н Д М А Н
У члану 397. после става 2. додаје се став 3. који гласи:
„Јавни извршитељ је дужан да у решењу о извршењу таксативно наведе све трошкове и накнаде које је зарачунао извршном дужнику при њиховом одмеравању. Ово правило се односи на све друге акте које јавни извршитељ донесе приликом спровођења извршења.“
Образложење
Решење о извршењу на основу веродостојне исправе мора да садржи таксативно набројане све трошкове и све друге накнаде које је јавни извршитељ зарачунао, с обзиром да је јавни извршитељ предузетник. Утужени потрошач не сме да гледа у пасуљ да би сазнао шта је све ушло у укупну цифру трошкова извршног поступка чији су сулуди износи (уз фиктивну доставу и несуспензиван приговор) најкритикованије место система принудне наплате потраживања за комуналне и сличне услуге.
А М А Н Д М А Н
У члану 509. ст. 1. и 2. мењају се и гласе:
„Јавни извршитељ може да запосли помоћника који у његово име предузима радње којима се непосредно спроводи извршење или обезбеђење.Помоћник извршитеља нема права да процењује вредност имовине извршног дужника.
Као помоћник јавног извршитеља може да се запосли пословно способан држављанин Републике Србије који има диплому правног факултета, против кога се не води кривични поступак и који није осуђиван за кривично дело на безусловну казну затвора од најмање шест месеци.“
Образложење
Према предложеној одредби, а и према важећем закону, помоћник јавног извршитеља, као лице са средњом стручном спремом, може да подузима и радње за које није стручан – нпр да процењује вредност имовине. Помоћник мора имати најмање диплому правног факултета.
А М А Н Д М А Н
У члану 547. став 4. мења се и гласи:
„Ако се извршни поверилац изјасни да поступак по решењу о извршењу на основу веродостојне исправе ради намирења новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности настави јавни извршитељ, решење ће заједно са предлогом за извршење бити прослеђено посебној судској комисији за верификацију, која ће проверити аутентичност датума подношења предлога за извршење и поништити решење уколико је засновано на антидатираном предлогу.”
После става 4. додају се ст. 5. и 6. који гласе:
„Ако комисија из претходног става утврди да је датум подношења предлога за извршење аутентичан, она ће у року од осам дана доставити пословни број судског предмета Комори, која одређује јавног извршитеља који наставља спровођење извршења (чл. 392–412).
Извршни дужник има право накнаде штете према суду који донето решење о извршењу није благовремено послао.“
Образложење
Овај члан представља покушај да се на грађане пребаци сва одговорности за неажурност и несавесност рада судова. Њиме се отвара Пандорина кутија кршења људских права, као у Македонији 2011. године, када је иста ствар урађена тамо. Пре било каквог пребацивања комуналних предмета са судова на јавне извршитеље, мора се проверити да ли су утужења правоваљана, или су антидатирана, а ово друго је сасвим извесно због недозвољене сарадње јавних комуналних предузећа и „независних“ судова (судски печати у рукама ЈКП) о којој је магазин Време писао још 2012. године у чланку “Цех грађанина покорног”. Не треба имати никакве илузије да се било шта променило од тада. А утужени грађани би у сваком случају морали имати право на одштету од судова који би им послали решење о извршењу после толиких година, са нагомиланим каматама.
НАРОДНИ ПОСЛАНИК
проф. др Јанко Веселиновић – Покрет за ПРЕОКРЕТ