Усменом сагласношћу да “нема потребе за даљим разговорима о предлогу Европске уније” и “да су стране изразиле спремност да наставе са имплементацијом Споразума” Српска напредна странка и Српска листа изневерили су обећања да неће прећи “црвену линију” у преговорима о КиМ, дато својим гласачима пред претходне изборе и у ранијим изборним циклусима. Косовска политика била је основ кампање СНС-а и Српске листе на свим изборима и тамо где грађани нису били присиљавани да гласају за њих или гласове нису куповали пресудно је било њихово обећање да “неће никада пристати да Косово и Метохија постане члан Уједињених нација” и да “никада неће признати независност Косова”. Чланом 4. Споразума, који је грађанима Србије доступним учинила Европска унија, јасно је да су та обећања погажена и да се Србија обавезала да се “неће противити чланству Косова у међународним организацијама”. Само онај ко не зна да су УН међународна организација може да мисли нешто друго. Уједињене нације су “школски пример” међународне организације и врло често се истиче да је УН најзначајнија међународна организација. Кључна политичка и правна могућност коју је Република Србија имала по питању очувања територијалног интегритета је противљење чланству Косова у Уједињеним нацијама, као и чињеница да Косово није било део ове организације. Овим поступком, Србија је сама дала свој најзначајнији адут, који је био важан и за став земаља које признају територијални интегритет Србије. Имајући у виду да о чланству одлучују чланице УН и Савет безбедности, на њима је коначна одлука, а Србија је одузела себи прилику да се томе политички и правно супротстави. Није логично да се почиње са имплементацијом споразума, ако није прихваћен. Да је план одбијен, сигурно би то чули од Александра Вучића.
Други проблем је што је Србија кроз “Француско – Немачки” план прихватила дефиницију “добросуседских односа” и да “ниједна не може представљати другу у међунардној сфери” и тиме се одрекла својих прерогатива државности на тој територији и доделила их Косову. Дипломатски успех у “отпризнавању” Косова, који не желимо да оспоримо, сада се чини узалудним јер није реално да нека трећа држава и даље чува наш територијални интегритет, ако смо га ми овим Споразумом довели у питање. До оваквих резултата дошло се услед међународног притисака којима је на супротној страни био Александар Вучић, који није желео да се темом Косова и Метохије на институционалан начин баве други политички субјекти, политичке странке али и значајне институције попут САНУ-а. О питању Косова и Метохије од доласка СНС-а на власт одлучивало се искључиво у овој странци и то претежно од стране Александра Вучића. Поштено је да сада резултате те политике знају сви грађани Србије, а посебно бирачи СНС-а и Српске листе на Косову и Метохији. На жалост, они то још увек не знају. Ни једна телевизија са националном фреквенцијом, нити један режимски лист није објавио Француско – Немачки план о чијој ће се имплементацији разговарати ускоро у Охриду. Покрет за преокрет се одувек залагао за поштовање уставног поретка Србије и њеног теритиријалног интегритета. Никада нећемо дати свој глас одлуци којим би се Устав Србије кршио и зато нећемо подржати Споразум уколико се он нађе на дневном реду Скупштине Србије. Са друге стране и у овом тренутку и у сваком наредном, одазваћемо се позиву на разговоре како да се из ове политичке ситуације изађе у чему смо и до сада дали допринос, кроз заједнички предлог ПГ “УЈЕДИЊЕНИ – ССП, ПСГ, ПРЕОКРЕТ, СЛОГА” предлажући заједничко скупштинско тело које би се бавило преговорима о Косову и Метохији. И даље тврдимо да Косово и Метохија није место за стицање политичких поена, што је до сада чинио СНС и СПС и поједине опозиционе странке, већ место за заједнички рад и деловање. Имајући у виду нашу искрену опредељеност ка вредностима ЕУ чланство у ЕУ видимо и у овом тренутку као једини пут да Србија економски опстане и да на тај начин снажније брани све своје националне интересе, укључујући и Косово и Метохију и Србе који тамо живе, али и културно историјске споменике и верске објекте СПЦ на КиМ. Изгубили смо више од десет година на том путу и бројни проблеми, па и тешка ситуација по питању КиМ је производ нашег заостајања у развоју демократских вредности, укључујући и слободне изборе и слободне медије.