„Нацрт Закона о Изменама и допунама Закона о планирању и изградњи садржи правне норме које представљају тиху или фактичку конфискацију приватне имовине под формом „експропријације“ јер експропријација да би испунила уставне оквире (Устав Републике Србије, чл.58) предвиђа да се „власнику мора исплатити накнада која не може бити нижа од њене тржишне вредности“. У члану 27. Измена и допуна овог Закона предвиђа се да ће се накнада за земљиште у грађевинској зони „све до подношења захтева за издавање грађевинске дозволе у циљу привођења земљишта намени“, уколико је на њему раније мењана намена, „накнада за експропријацију одређивати као за пољопривредно земљиште“. То фактички значи следеће – општина и град доносе план у коме је одређена зона проглашена грађевинском зоном. У откупу парцеле у поступку експропријације земљишта на том подручју грађанима се плаћа цена пољопривредног земљишта, а не грађевинског земљишта. То земљиште општина, град или република могу користити за изградњу објеката у свом власништву али га могу продавати тајкунима по нижој цени јер су га багателно купили од грађана. Пример: На Старом граду или Врачару градиће се метро станица или на Лиману у Новом Саду мост или стадион на Сурчину. Власницима земљишта биће исплаћена цена за пољопривредно земљиште уместо за грађевинско. Разлика у цени може бити и петсто или чак до хиљаду посто. Ово ствара бројне парадоксе. Први је да се то земљиште означава као пољопривредно само ако га власт откупљује у поступку експропријације. Као да држава од вас купује злато и каже вам: „ово злато ти сада откупљујем по цени железа“. То значи ако је неко имао пет парцела у грађевинској зони и општина, град или држава му у поступку експропријације откупе три за њих ће добити цену за пољопривредно земљиште, а ако остале две прода физичком или правном лицу кроз комерцијални уговор добиће цену за грађевинско земљиште. Или ће на истом подручју једом власнику држава откупити земљиште по цени пољопривредног, а његов комшија ће земљиште некоме ко није држава продати по комерцијалној цени. То значи да ће власт у центру Београда или Новог Сада неке површине које су некада биле пољопривредне, а можда су 50 или 100 година у грађевинској зони откупљивати по цени пољопривредног земљишта, јер власник није поднео захтев за издавање грађевинске дозволе. А како би власник могао поднети захтев за грађевинску дозволу да гради нпр. мост, стадион или метро“ – истакао је Јанко Веселиновић, председник Покрета за преокрет на конференцији за штампу у Народној Скупштини Републике Србије напомињући да је Преокрет поднео Влади Србије благовремено примедбе на Нацрт и да очекује реакцију Владе.
„ Други проблем је што Нацрт Измена и допуна Закона о планирању и изградњи предвиђа да ће орган надлежан за експропријацију, уколико „нема довољно елемената за процену вредности“ у тој јединици локалне самоуправе користити податке из друге локалне самоуправе уколико је она „већ вршила експропријацију земљишта истих или сличних карактеристика“. Пошто се у предложеним нормама не наводи да је реч о суседним локалним самоуправама, нити било које друго мерило, могуће је да ће се за процену земљишта у Суботици или Новом Саду узети мерило за вредности земљишта из Косјерића или Црне Траве. Трећи проблем је конверзија права коришћења земљишта, добијеног куповином предузећа у приватизацији или стечају, без накнаде. То је пљачка јавне имовине. Укидање институа накнаде за конверзију права коришћења земљишта у право својине погодовање тајкунима СНС-а. Тако ће Звонко Гобељић, који је купио ИМР, моћи да 75.000 м2 произвдног простора и хала претвори, без динара накнаде држави, у стамбене комплексе и стећи огромну зараду. Због тога Нацрт Закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи треба хитно повићу из процедуре, односно на њему извршити суштинске промене. У супротном позваћемо грађане да му се супроставе и да заштите своју имовину.“ – истакао је Веселиновић