Првих 100, односно 107 дана, које Влада Ане Брнабић данас обележава, представљају дане изгубљене за грађане Србије и државу Србију. То је Влада једанаестогодишњег континуитета коалиције СНС-СПС, која је Србијом владала и пре 2000. године. Влада континуитета, са 28 министара, на чије се формирање чекало готово пола године, поставила је, у кратком року, неславни рекорд по неуспесима. У првих 100 дана кроз ребаланс буџета за 2022. годину и нови буџет за 2023. годину Влада нове – старе премијерке додатно нас је задужила за 4 милијарде евра уз забрињавајући дефицит за 2023. годину, који је планиран у износу од 2,2 милијарде евра. Већ почетком фебруара Влада је посегнула је и за емисијом дванаестогодишњих државних обвезница у вредности од 1.2 милијарди евра, што представља додатно задуживање. Са дугом од 33.3 милијарди евра на крају 2022. године Влада земљу и грађане уводи у спиралу презадужености и неизвесности. Значајан део средстава од готово 900 милиона евра планирано је за мегаломански пројекат Националног стадиона, приступних саобраћајница и „локалних“ фудбалских стадиона широм земље. За то време број социјално угрожених грађана расте јер је настављен раст цена, нарочито прехрамбених производа и комуналних услуга, које грађани више не могу ни да испрате. Утврђена инфлација од 15,1% није реални показатељ опадања куповне моћи јер цене прехрамбени производа су порасле и преко 25 процената. Нови миснистри наставили су тамо где су стали и претходни.
Стање у пољопривреди, посебно у сточарству је катастрофално што покузају и протести произвођача млека и сточара. Штрајк рудара и стање у ЕПС-у показје нагомилану небригу за државне ресурсе. Усвајањем правосудних закона, без слуха за примедбе струк и опозиције, Влада је показала да не жели дијалог већ владавину, која се темељи на спрези са криминалом и потпуном контролом медија. То показује и чињеница да није додељена пета национална фреквенција.
Последњих дана обновљена су трвења између коалиционих партнера, након порно снимка из Скупштине Србије, мада је грађанима јасно да је и овај пут реч о борби за расподелу плена између СНС-а и СПС-а и контроли над јавним сектором и токовима новца. Само слободни избори и слободни медији могу да отворе простор за спречавање додатног пропадање државе и додатног исељавања грађана Србије, које се свакодневно наставља.