Покрет за преокрет тражи хитну смену министарке за заштиту животне средине Ирене Вујовић због катастрофалног стања животне средине које је документовано у најновијем Извештају за Поглавље 27, који је сачинила Коалиција 27, која окупља организације цивилног друштва ради праћења и доприноса преговорима са ЕУ, у вези са Поглављем 27, а који је представљен народним посланицима, члановима неформалне Зелене посланичке групе.
У Извештају је видљиво да није направљен готово никакав помак по питању усклађивања законодавства које се односи на заштиту животне средине. Из Извештаја је видљиво поражавајуће стање по питањима квалитета ваздуха, управљања одпадом, квалитета воде, заштити природе, управљања хемикалијама, заштити од буке, климатских промена, као и по питању учешћа у заштити од климатских промена. Извештај је због тога симболички назван „Корак напред, назад два“. Изгледа катаклизмичан део извешта по коме у Србији постоји преко 3.000 дивљих депонија, као и да највећи део прикупљеног комуналног отпада завршава на „несанитарним депонијама – сметлиштима (на основу извештаја 144 локалне самоуправе има их 138)“. У Србији је на основу овог извештаја у 2021.години било само 11 санитарних депонија, уз депонију Винча која је у пробном раду. Локалне самоуправе, које су надлежне за управљањем комуналним отпадом, „без икаквих последица, настављају с дугогодишњом праксом игнорисања прописа“. Јасно је да је за ово најодговорнија министарка Ирена Вујовић, кадар СНС-а. Све ово веома скупо кошта грађане Србије, којима је на тај начин угрожена здрава животна средина, загарантована Уставом, али и кроз огромна средства која се дају за чишћење дивљих депонија, које се опет стварају на истим или другим местима. Извештај констатује одсуство дијалога са грађанима по питању заштите животне средине, што је нарочито било изражено код доношења једног од најзначајнијег планског докумета, Просторног плана Републике Србије, који је обележило кршење Архуске нонвенције, Закона о стратешкој процени утицаја на жиовотну средину и Протокола о стратешкој процени утицаја на животну средину.
Предлог закона о изменама Закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине није ни прошао јавну расправу, а измене су се тицале новог померања рока за издавање интегрисаних дозвола, чиме је дат јасан сигнал великим загађивачима да своје активности могу да наставе. Слично је и са Законом о водама. Из Извештаја се јасно види да се постојећи прописи не примењују. За то директну одговорност сноси Влада Републике Србије, чији је ресорни министар, у два мандата, Ирена Вујовић и она је најодговорнија за овакво стање. Извештај сугерише на све недоследности приликом примене Закона о прецени утицаја на животну средину, што се нарочито види кроз пројекат „подземне експлоатације литијума и бора – „Јадар“, јер „није приказан утицај прераде руде на животну средину, нису приказане све врсте отпада које ће бити генерисане, нити је јасно приказан утицај пројекта на воде“. Слично је и са пројектом постојења за одсумпоравање димних гасова у ТЕНТ.Б, који је такође био нетранспарентан. Из извештаја се види да је „квалитет ваздуха у Срији и даље веома лош“, Веома је спорна планирана измена закона која даје могућност да оператери мобилних постројења за третман свих врста отпада могу да га користе као гориво, дакле да га спаљују, без додатних образложења и обавезе доношења аката којим би се обезбедило спречавање загађења животне средине и негативног утицаја на јавно здравље. Веома узнемиравајући део овог извештаја се односи на управљање хемикалијама из којег се види да наша држава не држи под контролом утицај „путање хемикалија у животној средини и организмима како би се пратио ризик које хемикалије представљају по здравље људи и животну средину“. Слично је и са мониторингом и спречавањем прекомерне буке, која такође утиче на здравље грађана Србије.