Покрет за преокрет Сомбор пита новог Министра Горана Весића – зашто сматра да Сомбор треба да остане у саобраћајној изолацији, те овај град и цео округ може да рачуна само на лажна обећања. Сомбор остаје ван значајних траса у друмском и железничком саобраћају, град који је саобраћајно изоловано острво.
Покрет за преокрет пита градску власт – каква је њихова функција, ако се не боре за Сомбор и грађане Сомбора?
Железнички превоз који је један од најзаступљенијих у уређеним државама постао је недоступан Сомборцима, уз застарелу железничку инфраструктуру и возове који путују спорије него пре 50 година. Од овог града до Новог Сада се возилом и аутобусом удаљености од 100 километара прелази два сата, пре свега због лоших путева, који се пружају аустроугарском трасом, уз ивицу парцела некадашњих велепоседника и кроз насељена места.
Не треба наглашавати да је инфраструктура основа за квалитетан развој једне средине. Због тога је Покрету за преокрет у Сомбору нејасно зашто је министар Весић најавио да ипак неће бити изградње нове пруге, која је очекивана на релацији Сомбор – Врбас. Уместо тога, Весић сматра да је довољна само реконструкција постојећих шина, али се не зна када. Изнетим планом Сомбор остаје у потпуном запећку, као црна рупа, изопштен из квалитетне саобраћајне везе са остатком Србије и суседним земљама.
Сомбор се већ годинама урушава, због инертне власти од градске до републичке. Индустрија и пољопривреда које су у Сомбору биле развијене привредне гране, сада готово не постоје. Један од разлога је и саобраћајне изолације.
Због недостатка прилике за нормалан живот, млади људи одлазе. Град који је некада био један од центара развоја, са важном културном улогом у Војводини, сада ће поред тога што је економски већ ослабљен бити и инсфраструктурно изопштен. Покрет за преокрет посебно наглашава важност изградње железничке пруге на релацији Врбас – Сомбор, друмску везу са полу – аутопутем до ауто пута Нови Сад – Суботица и децентрализацију, која је неопходна за развој Србије.