“У Србији тренутно седам жена не могу да се остваре као мајке и добију дете јер су им супружници преминули, а све због суровости државне администрације и тумачење Закона о биомедицински потпомогутној оплодњи на штету жена и детета, због чега не могу да искористе сачуване ембрионе. То је број жена који за које се зна, а постоји могућност да их је знатно више. Државне бирократе, на жалост и прва жена која води Министарство здравља, тврде да им не може бити дата могућност да роде дете из ембриона, је им супруг није жив, те не може да да сагласност за то. Такав став је парадоксалан, из простог разлога што је њихова “сагласност” садржана у вољи приликом давања сперме и оплодње јајне ћелије жене. Јавности је већ постала позната прича Тијане Призренац, која три године води битку са државом од које очекује да јој одобри коришћење ембриона, који је замрзнут, пре изненадне смрти њеног супруга 2019. године. Учинићу све да Тијана и остале жене са истим или сличним проблемом добију могућност да буду мајке деце чији су зачеци сада у епрувети и “чекају” да буду “ослобођена”. Ембрион је заметак, оплођена јајна ћелија, на основу ког након осме недеље настаје фетус. Еембрион није сперматозоид или сама јајна ћелија, већ оплођена јајна ћелија”. – истакао је Јанко Веселиновић, председник Покрета за преокрет и народни посланик на конференцији за штампу у Народној скупштини Републике Србије.
“Није тачно да закон не дозвољава да те жене постају мајке, користећи замрзнути ембрион, али је тачно да је закон у појединим деловима противречан, али га нико, посебно извршна власт не сме користити на штету жене и будућег детета. Права жене и будућег дета чине основна начела тог закона, па се тако у члану 6. под насловом “заштита људског бића” наводи да се то начело остварује спровођењем биомедицинске потпомогутне оплодње (БМПО) “уз заштиту људских бића и целовитости ембриона” . Питам како је могуће сачувати целовитост ембриона, када је мајка дала јајну ћелију, ако јој се не дозвољава да користи сперматозоид, који је део ембриона. Веома важно је и начело “заштите права детета и лица повезаних са БМПО”, према коме се БМПО “остварује на тај начин што здравље, добробит и заштита права детета, као и права других лица повезаних са поступком БМПО представљају првенство приликом доношења одлуке за сваки поступак БМПО, а посебно за жену која се подвргава БМПО, односно за дете које ће се на основу тог поступка родити.” Из овога је јасно шта је дух закона. Забрана да се у поступку БМПО употребљава репродуктивне ћелије, односно ембриона, давалаца који нису живи не односи се, по мом убеђењу, на брачне другове већ на “даваоце”, односно трећа лица, која су евентуално дала свој генетски материал. Ова ситуација може да се реши на три начина: применом духа закона у корист родитеља и деце од стране извршне власти, аутентичним тумачењем које би дала Скуптина Србије, као и изменом закона, ако постоји убеђење власти да овај закон не даје могућност женама да се у оваквим и сличним ситуацијама остваре као мајке. Плаши сазнање да смо, на жалост, били сведоци да су се делови овог закона 2017. године писали само за повлашћене појединце. Посебно одредбе из члана 25. овог закона” – додао је Веселиновић.