„Иако према  Уставу Републике Србије, члан 85. став 2.  странци могу стећи само концесијоно право на природним богатствима и добрима наша држава та богатства даје кроз „право на експлоатацију“. Разлике су огромне. Уместо концесионе провизије која иде и преко 50% странци плаћају рудну ренту од свега 3%. Док је НИС експлоатисао нафту у Анголи плаћали су тој држави концесију у износу од 55%, а НИС сада нама плаћа 3% рудне ренте, као и Рио Тинто или Кинези у Бору. Хрватска, у суседству, али и све друге земље наплаћују седам врста концесионих такси, а ми само минималну рудну ренту и још две минималне накнаде. Дошли смо чак у ситуацију да држава подноси захтев НИС-у за истраживање и експлоатацију подземних вода. Једнога дана ни рени бунар нећемо моћи да избушимо без сагласности странаца, а знамо да ће вода ускоро бити најтраженији производ“ – истакао је дипл. инг. геодезије Аца Удицки на фб трибини „Преокрет за Војводину – доста пљачке“

„Постоји пример у Хрватској где се минералне сировине третирају као концесије. Тамо је дефинисано и то да је рудно благо власништво Хрватске. Код нас то не стоји. Код нас није дефинисано да је држава власник, односно не пише ко је власник. У свету постоји пракса услужне производње, а ми смо продали НИС и са њим резерве нафте и гаса у вредности од преко пет миљијарди еура. Сада се то на сличан начин ради и са бакром и литијумом, а последице за животну средину и економију биће погубне.    Зато ће Покрет за преокрет упутити предлог за промену Устава којима би се  дефинисало да су минералне сировине државна својина.  Не може нико кроз право на експлоатацију да практично добије својину на минералним сировинама.  Упорном борбом  треба одузети  право које је странцима дато на воду. Ми треба да дамо концесију, а не права експлоатације. И  Директивом ЕУ се каже да „држава задржава суверенитет и суверена права над угљоводоницима“. Ми смо практично део суверенитета предали другима- истакао је Удицки