– У току је еутаназија српске пољопривреде. О пољопривреди данас „брине“ преко 30 државних институција , али је ситуација гора него икада пре. Ових дана субвенције за пољопроврднике су опет смањене и сада износе само 4.000 динара, односно 35 евра, док су на пример у Хрватској око 500 евра, па све до 1000 евра у развијеним европским државама. Врло је јасно да са таквим улагање од стране државе ми не можемо бити конкуренти на тржишту. Уз то нема озвиљног обнављања механизације, а од укупно обрадивих површина наводњава се само 3% док је тај проценат у свету 17% – истакао је Бранислав Гулан, аграрни публициста и аутор монографије „Руралне средине у Србији – спасавање села и државе“ на трибини Покрета за преокрет у Војводини, која је за тему имала пропадање војвођанских села и осталих села у Србији одржаној у Новом Саду. Трибину је водила проф. Гордана Нинков.
-Последња стратегија је донета 2014. г по којој је било предвиђено да годишњи раст пољоприведе буде 9,25 а на тој статегији је радило чак 200 експерата. Већ прве године спровођења уместо раста од 9,25 имали смо пад од 8 % у пољопривредној производњи. На ту стратегију је потрошено неколико милиона евра и остала је само списак лепих жеља на папиру. Не само да није било очекиваног раста, већ смо сведочили озбиљном паду. Најбољи показатељ где се Србија данас налази када је производња меса у питању је чињеница да смо 1990. г. и звезли 50.000 тона црвеног меса , „беби бифа“, а у 2015. г. тај извоз је износио само 315 тона. Република Србија располаже са 5,1 милиона хектара пољопривредне површине или 0,59 хектара по становнику, међутим значајан део поседа, од око 860.000 хектара остаје необрађено – додао је Гулан.
Гулан је истакао да нарочито забрињава да од 4.709 сеиских насеља, 1200 је у стању нестајања и додао да имамо преко 50 празник насеља, а у 85 има мање од 10 становника.
-У тим насељима има преко 50.000 празних кућа, а има још 150.000 у којима тренутно нико не живи. У многим селима нема основних школа, нема асфалта, поште, лекара, продавница, вртића… У селу нема ко да ради, а у градовима нема шта да се ради – истакао је Гулан
-Аграр Србије има огромне потенцијале само ако се буде у њега улагало. Аграрни буџет би према закону требао да буде најмање 5% али је он сада око 2,5%. Да се у Србији не ради добро је пример Холандија. Она је величине као Војводина ( 1,6 милиона хектара аграрне земље ) и има годишњи извоз прољопривредних производа од 70 милијарди долара , а Србија само 2,8 милијарди долара- закључио је Гулан.