Споразум Телекома и Теленора, у коме се у писаној форми открива намера о уништавању треће стране на тржишту, СББ-а, је невиђен случај у пословној пракси. Имајући у виду доказе о намери истискивања треће стране са тржишта, на штету државне компаније, а у корист приватне, зарад политичких циљева ова намера има монополске, кривичне и политичке димензије.
Тим поводом председник Покрета за преокрет, редовни професор Привредног и Пословног права на Новосадском и Београдском универзитету даје следећу изјаву:
„Уставна је норма, члан 84. забрањује „све акте којима се,супротно закону, ограничава слобода конкуренције, стварањем или злоупотребом монополског или доминантног положаја“ , док члан 92. прописије да су забрањене све „нечасне радње на тржишту“. Споразум између Телекома и Теленора је школски пример намере стварања монополског и доминантног положаја на штету трећег, али првенствено на штету потрошача, односно грађана. Закон о заштити конкуренције већ у свом првом члану прописује да се он доноси у циљу „економског напретка и добробити друштва, а нарочито због користи потрошача“. То значи да је споразум између Телекома и Теленора усмерен против економског напретка, против добробити друштва и против интереса потрошача.
– Овим монополским споразумом крше се и закони који се тичу слободе медија. Члан 50. Устава Републике Србије забрањује цензуру и прописује да надлежни суд „може спречити ширење информација и идеја путем средстава јавног информисања само ако је то у демократском друштву неопходно ради спречавања позивања на насилно рушење Уставом утврђеног поретка…“ Овим споразумом Телеком и Теленор спречавају ширење идеја и информација само зато што то не одговара једној политичкој опцији, која управља Телекомом, у име државе. Овај споразум је супротан и свим законима који се односе на слободу медија, посебно Закону о јавном информисању и медијима, члан 4, који, између осталог, прописује да је „јавно информисање слободно и не подлеже цензури и забрањена је непосредна и посредна дискриминација уредника медија, новинара и других лица у области јавног информисања, нарочито према њиховој политичкој опредељености и уверењу или другом личном својству“. Према том закону „не сме се угрожавати слободан проток информација путем медија“ , а „слобода јавног информисања не сме се повређивати злоупотребом службеног положаја и јавних овлашћења, својинских и других права…“ Све ове одредбе крше се намером уништавања СББ-а, а тиме и Н1 у Нове С, који се дистрибуирају у оквиру ове кабловске мреже – истиче Веселиновић.
Покрет за преокрет позива Комисију за заштиту конкуренције, тужилаштво и међународне организације, које се баве спречавањем монопола и заштитом слободе информисања да хитно реагују на ово, очито кршење правила слободне конкуренције и повреде права потрошача и грађана. Имајући у виду да је директор по закону одговоран за законитост пословања привредног друштва за нас је неспорна и кривична одговорност пословодства Телекома.