Подаци о броју оболелих, а нарочито о броју умрлих од епидемије ковид 19 изазивају сумњу значајног броја грађана у Србији јер постоје очигледни примери да су подаци лажирани и ситуација у јавности (с намером) представљана бољом него што јесте. Један од примера очигледне политичке злоупотребе су атипични односи између броја оболелих и броја преминулих, који показују драстична одступања када се упореде са подацима земаља у окружењу. Поредећи званичне статистике, испада да је у истом периоду у Србији смртност од ковида била 3 до 7 пута мања него у земљама у окружењу. Конкретно, на дан 21.11.2020. број оболелих у Мађарској је био 4397, умрлих 121, проценат смртности 2,75 %, у Румунији је било 9.685 оболелих, умрлих 160, смртност 1,65 %, у Хрватској 3573 оболелих, 47 умрлих, смртност 1,3 %, у Бугарској 3983 оболелих, 129 умрлих, смртност 3,2 % док је у Србији било 5.774 оболелих, 28 умрлих што је смртност од 0,48%. Сличан однос је и према јучерашњим, званичним, извештајима.
Када се посматра укупан период новог таласа короне од почетка октобра до данас, смртност је, према подацима који се грађанима саопштавају, код нас од 3 до 8 пута мања у односу на друге земље. Међутим, за разлику од Србије у овим земљама се објављују подаци и по окрузима или жупанијама, што у Србији није случај.
Имајући у виду лажирање података пре и након претходних избора може се поставити озбиљно питање – да ли нас режим, уз знање Кризног штаба и даље обмањује и даје лажне податке? Грађани су изгубили стрпљење слушајући и гледајући податке који изазивају сумње у истинитост, поготову што имају увид шта се дешава у њиховом непосредном окружењу. Због тога ће актуелни режим и Кризни штаб сносити пуну одговорност за последице скривања података, јер истина не може дуго да се крије.