Креативни тим Покрета за преокрет преузима на себе одговорност за помоћ у писању пријаве Александру Вучићу за место генералног директора Радио телевизије Србије. Потврдили су сазнања појединих медија да је пријава Александра Вучића стигла Управном одбору РТС-а и да су они помогли у њеном писању, али само у прикупљању података, за шта он није имао времена.
“Верујемо да је биографија урађена прецизно, иако смо из ње изоставили већину ствари које би могле да нашкоде Вучићу за избор на место генералног директора. Ипак, пошли смо од тога да он фактички већ управља РТС-ом и да уређује информативни програм Јавног медијског сервиса Србије. Иако без прецизног термина у програму, често има и своје ауторске емисије у улози водитеља, а понекад се и као репортер са терена укључује у програм, не водећи рачуна о томе шта се у том тренутку емитује: Бољи живот, Срећни људи или Село гори а баба се чешља. Највећи део Дневника је посвећен његовим животним дилемама и стрепњама. Његове конференције за штампу РТС преноси најчешће у целости, чак од припреме столица, столова и подметача на радном столу. Постао је и повремени дописник са зарасле ледине из Вашингтона. Такву симбиозу човека и јавног сервиса ретко ко је успео да достигне. Чак ни Драган Бујошевић се није толико сродио са РТС-ом.
Имајући у виду да Александар Вучић већ у потпуности уређује програм РТС-а, било би логично да то убудуће ради као генерални директор. Зато му јавно предлажемо да потпише пријаву за место генералног директора до 21.09, мада рачунамо да ће “громаде” из Управног одбора, којима је до законске улоге РТС-а стало колико и до лањског снега, прихватити пријаву и без потписа. Хонорар за писање поклањамо Марку Ђурићу за пут до српске амбасаде у САД” – поручују из Креативног тима Покрета за преокрет.
———————————————————————
Пријава по конкурсу
за генералног директора Јавне медијске установе Радио-телевизије Србије који је 21.08.2020 расписала Јавна медијска установа Радио телевизија Србије
Пријављујем се на конкурс за директора РТС-а јер испуњавам све услове за вођење јавног сервиса, који је постао сервис странке коју водим. Наиме зовем се Александар Вучић и укратко ћу вам изложити моју биографију.
Испуњавам све основне услове конкурса: državljanstvo Republike Srbije
Имам пребивалиште на територији Републике Србије, а стан за то пребивалиште ми је додељен приликом бомбардовања злочиначке НАТО Алијансе. Имам ВСС и угледан сам стручњак за обављање послова установе јавног медијског сервиса, што ћу додатно образложити и имам 10 година радног искуства на руководећим пословима, наиме сем тога нисам ништа ни радио – одмах сам након кратког искуства у жељезарији у Лондону добио могућност да руководим, али и да се бавим пословима медија и новинарства.
Не могу да копирам и достављам доказе које тражите јер мој брат је имао веома лоше искуство са тим. Искористили су му неки криминалци личну карту. Разумећете ме. А и моји подаци су опште доступни. Једино то за жељезарију у Лондону не могу да докажем. Неки намћор Индус све заборавио.
Рођен сам 05.марта 1970.године као старији син Ангелине (девојачко Милованов) и Анђелка Вучића . Имам млађег бата Андреја Вучића. Приликом рођења имао сам „кило и нешто и сав смежуран“. Моја мајка је дала другу информацију о мојој тежини и рекла да сам имао 2,6 кг, али ја сам је демантовао. Може се рећи да сам се новинарством почео бавити даном рођења јер сам већ моју тежину, коју је потврдило и особље породилишта, успео да јавно оповргнем. То сам успео иако је мајка радила на РТС-у, дакле био сам изнад РТС-а.
Али моју способност да водим РТС могу да документујем и неким најважнијим чињеницама из моје биографије:
- – За време рата у Босни и Херцеговини за време рата 1992. и 1993. године сам водио радио станицу Канал С, на Палама по препоруци могу политичког оца Војислава Шешеља
- – Био сам министар информисања у влади Мирка Марјановића за време власти нашег партнера, Слободана Милошевића, и увео сам драконске казне за све оне новинаре чије се писање косило са политиком Слободана Милошевића и Војислава Шешеља. Казна су се морале платити у року 24 сата, у противном би њихова имовина била заплењена. Угасио сам тако „Дневни телеграф“, „Европљанин“ и „Наша Борба“. Угасио сам и „Радио Индекс… Ишао сам онда и даље. Угасио сам Радио Сента, Кикинда, ТВ Пирот, Радио Сити у Нишу. Тада сам са кабловске мреже скинуо све стране ТВ канале, а земаљским станицама сам забранио реемитовање страних програма. Стране медије сам означио као шпијуне и пратила их је, као и домаће „стране плаћенике“ служба безбедности.
- – Непослушном Славку Ћурувији оснивачу неких од медија које сам угасио рекао сам да ћу му се „кад тад осветити“ јер је, замислите, наставио да трабуња и када сам му угасио све медије. На срећу није било потребе јер је Славко Ћурувија убрзо убијен. А од тога имам душевни бол јер је његова удовица изјавила да сам „умешан у убиство“ њеног мужа, а рекла је и да сам био „не само креатор закона о информисању већ и у пракси прогона новинара“
- – Као награду за претходно одмах сам изабран за члана Управног одбора Београдског универзитета и Филозофског факултета, који је студирао онај смрад Ђинђић. Није мање важно да сам за време бомбардовања решио и своје стамбено питаање, па немате потребе да ми решавате стамбено питање, али ћемо се око тога још договорити, ако ме изаберете.
- – Међутим као казну за претходно био ми је забрањен улазак у Европску унију, у чијим земљама сада ногом отварам врата Ангеле Меркел, Макрона и других. Да не говорим о Доналду Трампу, од њега сам добио хемијску оловку, иако сам претходно 2 милиона евра дао његовој противници Хилари Клинтон, преко фондације Хилари и Бил Клинтон.
- – Да, 2000 године сам именован за члана Савета Савезне јавне установе РТВ Југославија. Можда ми то и није за неку похвалу јер сам их угасио за време моје власти
- – Био са члан Одбора за информисање Народне скпштине Републике Србије, што показује моју љубав за информисање
- – Угасио сам ТВ Б92, односно боље речено претворио сам је у урбани Пинк, отерао сам пре тога ону злотворку Ољу Бећковић, покуповао сам новцем грађана све телевизије са националном фреквенцијом и доделио их, ма није важно коме. Исто сам урадио и са тим као новинама. То сад све сам уређујем. Тако сам уштедио држави новац за плаћање уредника.
Моје допунске активности:
- – Био сам генерални секретар Српске радикалне странке, чији је председник био Војислав Шешељ, који је осуђен за ратни злочин у Хагу. Ја стварно нисам знао чим се он бави, ја сам био само секретар.
- – Да бавио сам се и статистиком. Тако сам проценио да један Србин вреди као 100 муслимана па сам тако и изјавио „убијте јденог Србина, ми ћемо стотину муслимана
- – Бавио сам се и фотографијом и урбанизмом јер сам преко табе са именом Зорана Ђинђића прелепљивао са натписима, које сам ја креирао, „улица Ратка Младића“
- – Патентирао сам извоз пилећих ножица и свињских глава у Кину, као и производњу летећих аутомобила у Србији. Видели сте Жекса како лети. Да, уређујем и Пинк и све те мање пинкове
- – Спашавам спашену децу из вејавица
- – Аматерски се бавим и спољном политиком, али то баш аматерски и то ми не одузима пуно времена
- – Скупљам пенкале, пластичне кључеве
- – Волим све што воле диктатори
Боље да ме примите јер се на тај конкурс нико нормалан неће јавити јер људи, нормални, знају да одлуку ко ће бити директор доносим лично ја. А пошто вас већ уређујем боље да то и формализујемо. Ма шта ме брига шта ће рећи опозиција. Видите да имам скупштину без опозиције и јавни сервис треба да одговара том стању.
Свуда сам око вас
Александар Вучић*
Ни Бујошевић се није потписао, па је још директор. Ова звездица ми је пала са Косова у Вашингтону. И то нисам ја и ништа нисам потписао. Примите ме. Свака сличност је намерна.