Влада Србије нема конзистентну спољну политику и последице се већ озбиљно осећају. То показују и најновија дешавања везана за покушај усвајања Резолуције о Сребреници у Савету безбедности, одлуке о подизања жичане ограде на граници Мађарске и Србије, као и ад хок спољна политика у односима са Републиком Немачком и другим утицајним земљама.
Предлог резолуције о Сребреници у Савету безбедности, па и у Европском парламенту затекао је Владу Србије, која је убеђивала грађане Србије да данас, више него икада до сада, има пријатеља у свету. Тешко је објаснити да је упркос толиком пријатељству, као и поред толике „подршке Запада“, резолуција у Савету безбедности заустављена ветом Русије. Нејасно је како нема напретка у приближавању Европској унији, ни после три године мандата ове коалиције, па Србији, уместо отварања поглавља, стиже резолуција о Сребреници из највишег тела Европске уније.
Према речима проф. др Јанка Веселиновића, председника Покрета за ПРЕОКРЕТ „овај период власти у Србији остаће упамћен по томе што ће први пут у својој историји, наша земља бити ограђена жичаном оградом, на врху које ће бити бодљикава жица и то опет одлуком владе државе, која по речима премијера „највише цени Србију“. Недавно смо чули од премијера да су наши односи са северним суседом на највишем историјском нивоу. Предлог опасне резолуције у УН је стигао од Велике Британије, док се грађани Србије посете овој земљи од стране председника нашег Владе сећају само по причи о „његовом раду“ у гвожђарској радњи у једној лондонској улици.
Покрет за ПРЕОКРЕТ подсећа да је тренутно у посети Србији канцеларка Немачке Ангела Меркел, а да у тој земљи годину и по дана немамо амбасадора. Нејасно је како се уопште реализују билатерални односи када у тој земљи амбасада функционише на најнижем дипломатском нивоу, практично само у техничком смислу. Уколико Србија жели да има квалитетне односе са економски најмоћнијом европском државом недопустиво је да билатерални односи функциониђу на ад хок принципу, односно своде на ретке посете званичника, које се користе првенствено у дневнополитичке сврхе. Озбиљна спољна политика губи битку са маркетингом и представама за широку јавност. Тема свакодневних скандала са запосленима у Министарству спољних послова и неселективна додела дипломатских пасоша само илуструје неодговорност наше спољне политике.