Jedan od novijih opozicionih pokreta na političkoj sceni Srbije koji je u poslednje vreme sve bučniji u borbi protiv aktuelne vlasti jeste Pokret za preokret.
Lider ove stranke je Janko Veselinović. Rođen je 1965. godine u Kninu. Doktor je pravnih nauka i radi kao profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.
Pokret za preokret formirao je 2015, nakon što je napustio Socijaldemokratsku stranku u koju je prešao istupanjem iz Demokratske stranke, u kojoj je bio od 1998. godine. Od 2004. do 2006. godine bio je potpredsednik Gradskog odbora DS-a u Novom Sadu. Takođe je bio član Pokrajinskog i Glavnog odbora Demokratske stranke. Od 2008. godine je poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. U dva skupštinska mandata bio je zamenik šefa poslaničke grupe – od 2012. do 2014. godine Poslaničke grupe Demokratske stranke i od 2014. godine, do istupanja, zamenik šefa Poslaničke grupe Socijaldemokratske stranke. Zamenik je predsednika Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i predsednik skupštinskog Odbora za Srbe u dijaspori i regionu. Član je neformalne Zelene poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Za Vojvođanske vesti govori o aktuelnim problemima sa kojima se opzicija u Srbiji suočava, o problemima građana Vojvodine kao i o radu Javnog medijskog servisa.
Pokret za preokret je na predstojećim beogradskim izborima stao uz Dragana Đilasa. Zbog čega smatrate da je to dobar potez?
Rekao bih da je to jedini mogući potez, a koji bi bio imalo normalan. Na jednoj strani imate zlo koje se nadvilo nad Srbijom, ali sa posebnim posledicama za Beograd, a na drugoj strani čoveka koji je odlučio da se tom zlu suprostavi i koji ima šansu da ga pobedi. I taj neko nije bilo ko, već čovek koji se dokazao u radu i rezultatima: dva mosta, 45 obdaništa za 15.000 dece, nove škole, besplatni udžbenici, pomoć penzionerima… Uz to započeo je strateški važan projekat za Beograd, a to je rešavanje saobraćajnog kolapsa, izgradnjom prve metro linije od Zemuna i Novog Beograda do vrha Ustaničke. Na toj trasi dnevno cirkuliše pola Beograda i tu su najveće gužve. Nadugo i naširoko bih mogao da nabrajam rezultate Dragana Đilasa graditelja, ali isto tako i “dela” Siniše Malog i njegovog mentora, Aleksandra Vučića, koji su rušitelji. Uništiavali su u Savamali, sa fantomkama, u Skadarliji i na Kalemegdanu bez fantomki. Sada se spremaju da sruše Savski most, koji ni Nemci zbog hrabrosti jednog čoveka, učitelja, Miladina Zarića Miše, nisu uspeli da sruše. Suprostavljanje rušiteljima tada ravno je suprostavljanju rušiteljima danas. I zato je Pokret za preokret podržao Dragana Đilasa. To je širok savez koji čine i PSG Saše Jankovića, Narodna stranka Vuka Jeremića, Levica Borka Stefanovića, tu su penzioneri iz NUPS-a, sindikat Sloga i mnogi drugi. Dakle, nikada nisam merio poteze prema jačini protivnika već prema vrednosti ideja za koje se borim. Sigurno znate da sam često, nasuprot nepravdi, stajao sam sa Pokretom za preokret kada smo organizovali protest na Trgu republike, protiv izborne krađe pre dve godine. Protiv medijskog mraka smo protestovali sami ispred RTS-a. Davno sam u Skupštini Srbije započeo borbu protiv autokratskog režima, tako da je ova borba, nama u Pokretu za preokret mnogo lakša jer nismo sami.
Kao bivši član DS-a i SDS-a i kao neko ko je blisko sarađivao sa najvišim funkcionerima nekadašnje Demokratske stranke, a kasnije liderima nekoliko opozicionih stranaka – Borkom Stefanovićem, Bojanom Pajtićem, Draganom Đilasom, Draganom Šutanovcem, kako vam izgleda poziv Borisa Tadića na ujedinjenje? Mislite li da je to zaista moguće?
Ne sumnjam u dobre namere Borisa Tadića, ali zdrave jabuke treba dobro čuvati od trulih.
Koliko se Vaša sardanja sa pomenutim političarima promenila i u čemu je drugačija? Koliko se vaši stavovi razilaze od njihovih?
Ključ mog razlikovanja političara i njihovih političkih subjekata danas je odnos prema totalitarizmu Aleksandra Vučića. Oni koji sa njim cinculiraju nemaju niti moje poštovanje, niti želim bilo kakvu saradnju sa njima. Dogovor unutar saveza “Dragan Đilas, Beograd odlučuje – ljudi pobeđuju” je da se ne osvrćemo na napade iz opozicije. Ponekad to nije tako lako. Lično imam problem sa tim, ali se držim, i držaću se dogovora. Nakon beogradskih izbora moramo podvući crtu i videti ko je zapravo opozicija i kako da politički uspeh u Beogradu bude i politički uspeh za celu Srbiju. Jedini pobednici moraju biti ljudi. Dakle, moj odnos prema ljudima iz DS-a se temelji na tome da li cinculiraju sa Vučićem ili se bore protiv posledica njegovog režima.
Kao lider jedne od opozicionih stranaka učestvovali ste četvrtog februara u protestu ispred RTS-a. Osnovni zahtev je da se obezbedi ravnomerna zastupljenost političkih aktera. Mislite li da će se situacija nakon tog protesta promeniti i kako ocenjujete situaciju u medijima?
Bio sam na sastanku sa Upravnim odborom RTS-a, a dan kasnije na protest ispred RTS-a. Na sastanku sam shvatio da oni nemaju nameru da bilo šta menjaju, jer je čak predsednik UO Vladimir Vuletić rekao da su ga mnogi savetovali da se sa nama ne sastane, među ostalima i direktor Bujošević. Oni su zarobljeni tantijemama i strahom od režima. Reč je o nečasnim ljudima koji moraju da odgovaraju i pred zakonom, a o moralnoj odgovornosti da ne govorim. Oni će pokušati da zavaraju i opoziciju i građane. Par dana Vučić će umesto 20 minuta na Dnevniku RTS-a biti 15, a ostalo će pokriti razni Vulini, Neše i slični raspirivači mržnje prema opoziciji. Bez smena ključnih ljudi, odnosno bez političkih promena koje bi do toga dovele, ne vidim način da RTS zaista postane javni servis. Analize najkompetentnijih međunarodnih i domaćih institucija poput OEBS-a ili BIROD-ija pokazuju da je stanje informativnog programa RTS-a pogubno za opoziciju. Stanje u medijima je gore nego za vreme Miloševića, jer toliko blaćenja političkih protivnika ne pamti niko ni u Srbiji. Bojim se da ono može ruku pod ruku sa medijskom propagandističkom mašinerijom fašističke Nemačke. Medijska satanizacija i ubistvo Olivera Ivanovića to najbolje potvrđuje.
Pokret za preokret je nedavno podneo krivične prijave protiv Siniše Malog, Gorana Vesića i Olivere Vučković zbog uništavanja zaštićene kulturno-istorijske celine „Skadarlija“. Dokle se stiglo sa tom tužbom?
Juče smo dobili negativan odgovor iz tužilaštva. To smo i očekivali. Srbija nema nezavisno pravosuđe. Danas ističe rok, koji je poverenik za informacije Rodoljub Šabić, dao gradonačelniku Beograda da nam dostavi tražene podatke o uništavanju Skadarlije. Ubeđen sam da on neće postupiti po tom nalogu, kao što se već više od dva meseca oglušuje o naš zahtev. Odbija da da nam dostavi podatke o toj investiciji i o dokumentaciji koja bi otkrila ko je dozvolio uništavanje stare kaldrme iz turskog vremena i postavljanje na to mesto oblutaka iz Grčke. “Kruna”svega jeste to što je pored kuće Đure Jakšića u Skadarlijskoj ulici ovih dana otvoren striptiz bar.
Šta je, po vašem miišljenju, najveći problem Beograđana, a šta građana u Vojvodini? Koja je vaša najveća zamerka aktuelnim vlastima?
Najveći problem građana Beograda je kriminal i vladavina klanova. Sve ostalo može da se pobroji nakon toga: saobraćajne gužve, nedostatak mesta u vrtićima, loša i nedostupna zdravstvena usluga, korumpiranost u oblasti legalizacije, nastavak divlje gradnje, dehumanizacija grada, uništavanje zaštićenih dobara… Sa druge strane u Vojvodini je najveći problem predaja zemlje u ruke Arapima i njihovim prijateljima iz SNS-a. To neće moći da se popravi nakon smene vlasti. Sa druge strane Vojvodinu ubija depopulacija, koja je uzrokovana besperspektivnošću usled nestručnog vođenja u lokalnim samoupravama i u Pokrajini. Može se reći da je SNS Vojvodinu shvatio kao plen koju čerupaju lokalni ali i kriminalci “uvezeni” sa KiM, BiH, Crne Gore i iz Beograda. Naravno, sve pod pokroviteljstvom SNS-a.
Krajem prošle godini raspisani su izbori za mesne zajednice u Vrbasu i to baš za doček Nove godine (31.12). Kako ocenjujete ovaj potez i šta mislite zbog čega su izbori organizovani baš tog datuma?
Ova garniture autokratskog režima ne samo što je osiona već je i tragikomična. To se ne bi setio ni Sadam Husein. Zamislite da raspišete izbore, jer se bojite da izgubite, u vremenu kada ljudi čekaju Novu godinu sa svojim najmilijima. To se ne može normalnim rečnikom opisati.
Pokret za preokret aktivan je i u Subotici, gde su njegovi aktivisti, a vi sami u nekoliko navrata bili na meti aktivista vladajućih stranaka. Vrlo glasno ste komentarisali i rad kompanije Simens i otpuštanje radnika. Kada povučete paralelu i uporedite sa prethodnom garniturom vlasti šta je to što se pogoršalo kada govorimo o životu Subotičana?
U Subotici su samo za poslednja tri meseca otpuštena 504 radnika. Na čelu tog grada je čovek koji u jednoj ličnosti simbolizuje svu bahatost SNS-a. O njemu se snimaju TV serijali ali on je i dalje čovek od visokog poverenja Aleksandra Vučića. Zašto? Pa zato što ispunjava sva njegova očekivanja: bahat je, suspendovao je zakone, seje strah i uz to, po potrebi, čupa grkljane.
Kakvi su planovi Pokreta za preokret u narednom periodu kada govorimo o Vojvodini?
Širimo našu mrežu. Planiramo da se usmerimo prema Sremu, gde nam je organizacija nešto slabija. Pripremamo se za naredne lokalne izbore u opštinama i gradovima Vojvodine, ali i za pokrajinske izbore. Naše strateško partnerstvo sa Pokretom slobodnih građana Saše Jankovića daje dodatni kvalitet radu i delovanju u Vojvodini, u kojoj se “stara” opozicija gotovo ugasila. Sa opozicione scene nestala je LSV, a i neke druge stranke su izgubile uporište. Zato radimo puno jer nam je svaki čovek bitan. Bavimo se konkretnim problemima ljudi, a nisu nam cilj jeftini politički poeni.
Za Vojvođanske vesti piše Nedeljka Borojević