Покрет за преокрет тражи да се хитно утврди одговорност за градњу објеката у оквиру пројекта „Београд на води“ без грађевинске дозволе. Јуче је Министарство грађевинарства одбило да да грађевинску дозволу за изградњу тзв. „куле“ док је у синоћној емисији Н1 градоначелник Београда Синиша Мали изјавио да радови на „кули“ одлично напредују. На овај начин стекли су се сви услови да грађевинска инспекција донесе решење о обустављању нелегалне градње, као и да тужилаштво покрене поступак за утврђивање кривичне одговорности за градњу без грађевинске дозволе.
Покрет за преокрет подсећа да је пројекат „Београд на води“ започет кроз кршење Устава Републике Србије, постојећег правног система, чиме је створена правна несигурност, али и значајна материјална штета за државу Србију и њене грађане. У реализацији овог пројекта не преза се ни од ноћног нелегалног рушења објеката који сметају „Београду на води“. Све то је рађено уз фантомке и параполицијску јединицу која је ограничавала кретање грађана и противправно их лишавала слободе, док се у близини тих објеката данас нелегално граде други објекти. Ово додатно урушава правни поредак и поверење грађана у једнакост пред законом, што је уставна категорија. За грађане Србије важи ова одредба Закона о озакоњењу: „Свака градња без дозволе од дана ступању на снагу Закона, односно 27. новембра 2015. године, представља кривично дело. Такви објекти не могу бити предмет озакоњења већ се за њих одмах доноси решење о рушењу и заказује извршење. Ако се утврди кршење Закона, против инвеститора, али и грађевинских инспектора и општинских службеника, биће покренути кривични поступци“. Покрет за преокрет тражи да закон једнако важи за све, јер ако то није случај не ради се о правној држави.
Покрет за преокрет указује да је грађење објеката без грађевинске дозволе кривично дело, баш као што је кривично дело и изградња инфраструктурних објеката (водовода, канализације, топловода…) за такве објекте, а који се такође граде. Постављамо још једном питање да ли је „Београд на води“ пречи од Устава Србије, њених закона и чије интересе заступају државни и градски органи штитећи незаконитости страног приватног инвеститора. Након овог случаја тешко ће бити објаснити грађанима Србије да је њима забрањена нелегална градња, а страном приватном инвеститору није, као и то да се кажњавају за прекорачење димензија пијачне тезге, док други граде „највећу зграду на Балкану“ без грађевинске дозволе.