Тријумфално проглашавање победе Српске листе у девет од десет општина са већинским српским становништвом на Косову и Метохији део је добро познатог наратива у којем Александар Вучић настоји да политичку доминацију, одсуство плурализма и гушење конкуренције, уз сталне притиске на друге српске листе које нису имале шансу за равноправно такмичење, представи као израз воље грађана. Истовремено, својим одлукама и деловањем, Вучић годинама намерно доприноси систематском урушавању српских институција на Косову и Метохији, што је довело до потпуног губитка надлежности у правосуђу, полицији и локалној самоуправи. Још 2022. године изјавио је да је одлука Срба да напусте институције Косова и Метохије „историјска“ и да су Срби у великој већини за то. Под његовом директном контролом, српски полицајци су скинули униформе Косовске полиције, а са њима су институције напустили сви Срби са севера Косова и Метохије. Следеће године одржани су локални избори које су Срби бојкотовали, а албански градоначелници, са по тек стотинак гласова, насилно су уведени у општинске зграде у Лепосавићу, Звечану и Зубином Потоку. Акција је спроведена 26. маја, уз употребу сузавца и шок бомби, док је Српска листа истог дана присилно одвела велики број грађана на митинг СНС-а у Београд, свесно остављајући север без отпора. Тиме је албанским градоначелницима, уз директну политичку асистенцију Александра Вучића, омогућен насилни улазак у општине, где су потом уклоњене српске заставе и симболи, чиме је симболично и фактички потврђен губитак институционалне присутности Срба. Насилни упад специјалне Косовске полиције у три српске општине означио је почетак континуираног и намерног гашења преосталих српских институција, процеса који Александар Вучић директно контролише и који без прекида траје до данас.
Српска листа не делује у интересу српске заједнице на Косову и Метохији, већ је постала оперативни алат Српске напредне странке, преко којег се спроводе централизована контрола, партијска дисциплина и апсолутна лојалност врху у Београду. Политичко представљање Срба свело се на пренос воље једног човека, док је слободна воља народа потпуно укинута.