Грађани Србије ове године Светски дан менталног здравља дочекују у изузетно тешким условима, суочени са појачаном репресијом, систематским застрашивањем и дубоким осећајем несигурности, што додатно погоршава ионако нарушено ментално здравље друштва, при чему су млади посебно рањива група. Према резултатима истраживања Института за ментално здравље, свака пета млада особа у Србији суочава се с неким обликом психијатријског поремећаја, док се број адолесцената који показују симптоме депресије, анксиозности и суицидалних мисли повећава. Уместо да препознају озбиљност ситуације и делују, надлежни показују забрињавајући недостатак одговорности. Не само да не предузимају никакве мере, већ својим деловањем директно доприносе стварању атмосфере страха и репресије, која додатно продубљује осећај несигурности код младих. Школе, које би морале представљати сигурно и подстицајно окружење засновано на поштовању и поверењу, данас су места систематског притиска. У Петој београдској гимназији в. д. директорка Данка Нешовић отпустила је велики део наставног особља, остављајући ученике без наставе, док су ђаци и родитељи свакодневно изложени претњама и притисцима. У таквој ситуацији, где настава у свакој другој школи није функционална, деца не могу да се развијају на прави начин, што озбиљно угрожава њихово ментално здравље.
У Србији више од 250.000 људи има симптоме депресије. Светски дан менталног здравља установила је Светска федерација за ментално здравље 1992. године, како би се повећала свест и брига о овом питању. Међу својим приоритетима, УНИЦЕФ такође истиче ментално здравље. Ипак, у Србији се ова тема и даље занемарује, док надлежне институције игноришу растуће потребе грађана, посебно младих. Додатно забрињава што се грађани суочавају са репресијом, хапшењима и медијским прогоном. Таква атмосфера страха и несигурности само додатно усложњава проблем и продубљује кризу менталног здравља.