Најновији обрт у којем Александар Вучић свог дојучерашњег пријатеља Реџепа Тајипа Ердогана преко ноћи проглашава императором који, наводно, сања о обнови Отоманског царства представља још један јасан показатељ драматично недоследне и за народ штетне спољне политике, која се не заснива на државним интересима, већ искључиво на дневним потребама унутрашње пропаганде. Уз српске и турске специјалитете, у опуштеној атмосфери, Вучић је пре само годину дана истакао да „обичаји су нам слични, а тема за разговор има много, баш као и увек када разговарате са пријатељима“, отворено истичући висок ниво поверења и сарадње са турским руководством. Данас, међутим, суочавамо се са драстичним заокретом који не представља само промену у реторици, већ открива озбиљне слабости и неспособност Александра Вучића да води озбиљну и стабилну спољну политику. Наиме, контејнери са хиљадама турских борбених дронова „Скај дагер 15“ јуче су стигли на аеродром у Приштини, где их је дочекао вршилац дужности премијера, Аљбин Курти. Овај потез Турске нашег председника је ,,ужаснуо” али оно што „ужасава“ грађане Србије из дана у дан јесте његова спољна политика која је хаотична мешавина импровизације, личне промоције и потпуне стратешке празнине, чије последице грађани плаћају кроз међународну изолацију, санкције и губитак кључних савезништава. Подсетимо, ни поклањање земљишта Генералштаба, вредног преко 160 милиона евра Трамповом зету није било довољно да спречи америчке санкције НИС-у, које су јутрос у шест часова ступиле на снагу, остављајући грађане Србије да се суоче са несташицама и новим таласом поскупљења. Истовремено, Србија није успела да се избори ни за олакшице у новом дигиталном систему евидентирања улазака и излазака (ЕЕС) који од октобра 2025. уводи ЕУ, чиме додатно компликује живот својим грађанима и потврђује положај државе као стране без права и утицаја.
Александар Вучић води спољну политику као непрекидни ријалити шоу у којем су дипломатски разговори више прилика за самопромоцију него за конкретне и озбиљне договоре, често се не зна да ли је дошао да преговара или само да направи нову фотографију за друштвене мреже. Своје саговорнике без задршке проглашава пријатељима, браћом и савезничким стубовима Србије, док ти односи у пракси немају никакву суштинску вредност, што резултира фрагментираном стратегијом и додатним нарушавањем угледа Србије на међународној сцени.