Најава председника Александра Вучића да ће држава предложити закон о легализацији нелегалних објеката уз једноставну и брзу процедуру, којом би, према његовим речима, било решено питање чак 4,8 милиона бесправних објеката до Нове године, а цена легализације за око 70 одсто објеката износила укупно 100 евра, представља још једно у низу обмањујућих предизборних обећања. Ово нереално обећање о брзом и масовном решавању сложених проблема није ништа друго до политички маневар који за циљ има искључиво пропагандни ефекат, док у потпуности игнорише стварне проблеме у вези са дивљом градњом, нерешеним имовинскоправним односима и потпуним урбанистичким хаосом у Србији. Подсећамо да ово није прва најава председника Вучића о легализацији нелегалних објеката. Још 2021. године износио је готово идентичне планове иако тада као ни сада није био надлежан за ову област. Тада је признао да је у претходних пет година легализовано тек око 250.000 објеката што је назвао ужасно малим бројем. Поручивао је да држава жели пуну и јефтину легализацију, да људи плаћају порез на имовину и да то не буде извор корупције за локалне функционере. Ипак, ништа од тога није спроведено. Уместо обећане системске реформе, проблем је остао исти, а оваква поновљена обећања јасно показују да није реч о озбиљној државној стратегији већ о политички мотивисаном рециклирању старих и неиспуњених најава. Процес легализације одавно је претворен у уносан посао за функционере СНС-а, који по јасно дефинисаним тарифама омогућавају легализацију хала, зграда и вила својим сарадницима. Истовремено, тај исти систем постаје средство политичке уцене, којим се сиромашни грађани, посебно расељена и избегла лица, условљавају за сигуран глас како им куће не би биле срушене.
Уместо што се грађанима нуде нереална решења, попут легализације за 100 евра потребно је направити свеобухватан, озбиљан и транспарентан план легализације који подразумева: решавање имовинско-правних односа, заштиту јавног интереса, правну сигурност за грађане и јасно разграничење између онога што може, а шта не може бити легализовано. Само таквим приступом, који укључује институције, струку и јавност, могуће је решити вишедеценијски проблем нелегалне градње, без подстицања нове анархије у простору и без партијских злоупотреба.