Покрет за преокрет захтева да се без одлагања изврши ванредна техничка и безбедносна контрола целе железничке мреже у Србији, као и да се грађанима јасно предочи у каквом је стању инфраструктура, ко је одговоран за запуштеност система и колики су ризици које надлежни свакодневно игноришу. Наиме, јуче су на деоници Суботица Теретна–Суботица из шина исклизнула два теретна вагона, при чему је ангажовано двопутно железничко возило за превоз људи и специјалне опреме ради санације последица незгоде. Инциденти попут овог постали су готово свакодневни због дубоке системске запуштености железничке инфраструктуре у Србији. Пруге су у изразито лошем стању, без редовне техничке контроле, док су кључни безбедносни системи, укључујући видео-надзор, скоро у потпуности нефункционални. Таква ситуација омогућава учестале крађе шина, контактне мреже и сигналне опреме, што озбиљно угрожава сигурност железничког саобраћаја. На појединим деловима брзе пруге Београд–Нови Сад, која је пројектована за брзине до 200 километара на сат, возови успоравају на 20 или 30 километара на сат због оштећења и нередовног одржавања. Поред тога, противпожарна заштита у железничким објектима је неадекватна, системи за гашење пожара су неисправни, а евакуациони путеви нису јасно обележени. С обзиром на овакво стање постојеће железничке инфраструктуре, не чуди што се отварање брзе пруге Суботица-Нови Сад непрестано одлаже, будући да ни постојеће деонице нису ни приближно одржаване у складу с прописима и стандардима. Такође, проблеми на станици „Београд Центар“ (Прокоп), где су уочене прслине на перонским гредама и утврђено одступање од пројектоване арматуре, додатно потврђују системску запуштеност железничке инфраструктуре.
Данас се навршава девет месеци од трагедије у Новом Саду, када је због пада надстрешнице на Железничкој станици, изазваног корупцијом, страдало 16 људи. Док за тај злочин нико није одговарао, стање железничке инфраструктуре се непрестано погоршава, уз потпун изостанак неопходних мера, надзора и институционалне реакције. Имајући у виду катастрофалне последице које овај режим оставља, потпуно је оправдано да грађани буду обавештени о стварном стању железничке инфраструктуре и ризицима којима су изложени сваки пут када уђу у воз.

