Покрет за преокрет тражи хитну оставку министра унутрашњих послова Ивице Дачића због његове очигледне неспособности да обезбеди ефикасну заштиту грађана Републике Србије од пожара, упркос све озбиљнијим последицама које неадекватна реакција надлежних органа оставља по животе, здравље и имовину. Наиме, Дачић је изјавио да МУП није у могућности да пружи помоћ другим државама због ангажованости свих капацитета у Србији, али је притом изоставио да помене да се припадници МУП-а ангажују на обезбеђивању функционера и просторија владајуће странке, док су грађани погођени пожарима препуштени сами себи. У суботу је у општини Кнић избио пожар, али су ватрогасци стигли са закашњењем, без исправне опреме, и повукли се без интервенције, уз образложење да нема слободних возила због других пожара. Ова ситуација није изолован инцидент. Пре две недеље Србија се суочила са бројним пожарима, а реакција надлежних била је спора и недовољна. Подсећамо, у селу Дубово у Топличком крају више десетина кућа је изгорело, док су ватрогасци, без адекватне опреме и воде, пожар покушавали да гасе прскалицама. Недостатак координације, техничка неоспособљеност ватрогасних јединица и лоше планирање ресурса доводе до катастрофалних последица по животе грађана и њихову имовину. Мештани и волонтери преузимају улогу коју би требало да имају надлежне институције. Оно о чему је министар Дачић требало да говори јесте да капацитети Сектора за ванредне ситуације нису ни близу довољни да се ефикасно суоче са све чешћим изазовима, од пожара, преко поплава, до јаких ветрова. Уместо да отворено признају овај проблем и представе конкретне планове за јачање система, надлежне службе се и даље крију иза изговора да су у питању „временске непогоде“ на које, наводно, не могу да утичу.
Захтевамо хитну оставку министра Ивице Дачића због очигледне неспособности и угрожавања безбедности грађана Србије. Док озбиљне државе климатске промене третирају као безбедносни изазов и улажу у јачање капацитета за ванредне ситуације, Србија не успева да адекватно заштити ни сопствене грађане, што доводи у питање саму могућност пружања помоћи другим државама. Уместо што се ресурси МУП-а троше на обезбеђење просторија странке на власти, неопходно је њихово хитно усмеравање ка заштити живота и имовине.