Док држава улаже милијарде у бесмислене пројекте, личну промоцију Александра Вучића и меморијалне центре, показала је потпуну неспособност да заштити сопствене грађане, јер је у тренутку када је у Србији букнуло чак 620 пожара, од Топличког округа до Шумадије, оставила људе потпуно саме да се боре са ватром, док су им горели домови, стока и летина. Село Дубово, које се налази у општини Житорађа готово је потпуно уништено, са преко 300 од 500 домаћинстава која су изгорела а мештани наводе да је реакција надлежних била селективна. Пожар су гасила само два ватрогасца без опреме, док је ватрогасно возило са пуном опремом дежурало испред куће председнице Савета месне заједнице у делу села који није био захваћен пожаром. Размере ове катастрофе нису случајне, већ директна последица неспособне и корумпиране власти која је дозволила потпуни колапс система заштите, од непостојања ефикасног система раног упозорења, преко лоше опремљених ватрогасних служби, до недостатка обученог кадра на руководећим позицијама. Мештани су препуштени сами себи, ослањајући се искључиво на храбру реакцију ватрогасаца који, упркос неадекватној опреми, дају све од себе, и на солидарност обичних људи који су се сами организовали како би помогли у овој катастрофи. Питамо се да ли Руско-српски хуманитарни центар (РСХЦ) помаже у гашењу пожара, с обзиром на то да су сузбијање пожара, пружање помоћи и стручно усавршавање кадрова три кључна задатка овог центра, чије функционисање, према споразуму о оснивању, финансира буџет Републике Србије.
Држава није само показала неспособност, већ је неадекватним и контрапродуктивним приступом управљању ванредним ситуацијама, нарочито у борби против пожара, директно допринела њиховом брзом ширењу. Недостатак координације, површна реакција надлежних служби, као и лоша опремљеност ватрогасних јединица, додатно су отежали ефикасно гашење пожара. Уместо да преузме одговорност за очигледне пропусте система који води, председник Александар Вучић и ову трагедију покушао је да искористи за личну промоцију када је током јучерашње посете угроженим селима најпре затворио прилазе за помоћ која је пристизала, а потом читаву ситуацију претворио у медијски перформанс.