Покрет за ПРЕОКРЕТ тражи од Центра за социјални рад у Лесковцу да без одлагања преиспита одлуку којом је Маријани Стојановић ускраћен статус родитеља-неговатеља, док од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања захтева да хитно спроведе инспекцијски надзор и утврди одговорност службеника који су пропустили да поступе у складу са законом.Наиме, локална власт у Лесковцу одбила је да Маријани Стојановић, мајци Огњена Стојановића, дечака оболелог од спиналне мишићне атрофије, призна статус родитеља-неговатеља, уз образложење да дете иде у школу, иако дечак и у школи борави искључиво у присуству своје мајке. Такво образложење није само нелогично и неосновано, већ представља јасан и узнемирујући пример дискриминације. Пракса којом се родитељу ускраћује право на статус родитеља-неговатеља због тога што дете похађа школу директно је супротна законима који гарантују право на образовање и забрањују сваку врсту дискриминације. Посебно је забрињавајуће када се права детета ограничавају због његових личних својстава, на основу произвољне процене или предрасуда, што је недвосмислено забрањено важећим прописима и стандардима људских права. Поставља се питање да ли је Маријана Стојановић уствари кажњена због негодовања на друштвеним мрежама у марту, када јој није било дозвољено да на проблеме које имају родитељи деце са овом дијагнозом укаже председнику Србије Александру Вучићу приликом његовог боравка у Лесковцу. Ова одлука о одбијању признања статуса родитеља-неговатеља само је наставак праксе у којој се родитељи деце оболеле од тешких болести у Србији суочавају са недостатком законског оквира који би им омогућио неопходну подршку у најтежим животним околностима. У међувремену, суседне земље већ су усвојиле законски акт који омогућава родитељима који даноноћно брину о својој деци да обезбеде себи минималне услове за достојан живот.
Покрет за ПРЕОКРЕТ захтева да се преиспита одлуку којом је Маријани Стојановић ускраћен статус родитеља-неговатеља, као и да се што пре донесе закон који ће спречити овакву неприхватљиву праксу, каква је забележена у Лесковцу, и обезбедити адекватну подршку родитељима који се брину о деци оболелој од тешких болести.