Пуштање новосадског адвоката Немање Алексића, који брани и бившег министра Горана Весића, из притвора у кућни притвор директан је доказ селективне правде. Немања Алексић, близак Српској напредној странци, познат по свом бахатом и незаконитом понашању напао је штапом за голф једног човека са којим се посвађао у саобраћају, а потом је насрнуо и на полицајце који су дошли да интервенишу. Приликом хапшења полицајце је вређао и псовао, у шта се са видео снимака могла уверити целокупна српска јавност. Брзим дрога тестом утврђено је да је позитиван на амфетамин. Међутим, тада на снагу ступа режимско правосуђе које га прво након одређивања притвора од 30 дана смешта у болницу у Сремску Каменицу, јер му је наводно позлило, затим Центар за судску медицину “утврђује” да у крви нема присуства дрога, а након тога га суд пушта кући, у кућни притвор. Јасно је да му се на овај начин пружила могућност да утиче на сведоке и оштећене и да му овај “несташлук” убрзо буде заборављен. Ово је најдиректнији доказ да суд и тужилаштво селективно примењују правне норме и да грађани нису исти пред судом и тужилаштвом.
За време док се Алексић брани од куће затвори у Новом Саду али и Београду пуни су активиста који се боре за правну државу. Чланови ПСГ-а и Става су 35 дана у притвору. Због вербалног деликта у притвору су у тешким условима: Марија Васић, Срђан Ђурић, Лазар Динић, Ладо Јовановић, Давор Стефановић И Младен Цвијетић. У Београду у притвору је више од месец дана Срђан Жунић, оснивач покрета Уједињени народ Србије који се терети за ометања полиције у раду за кога тужилаштво тражи 10 месеци затвора. Ово је једна од ретких држава која има политичке затворенике, а прави криминалци се налазе на слободи.