Покрет за ПРЕОКРЕТ позива удружења за заштиту потрошача да предложе грађанима да се бојкот трговинских ланаца прошири и на банке и на тај начин се изрази незадовољство због цена услуга банака и постојања основане сумње да се банке попут великих трговинских ланаца договарају о ценама услуга. Најодговорнија за овакво стање је Народна банка Србије. Банкарске тарифе у Србији папрене су и најскупље у нашем региону. Банке у Србији су само од провизија за измишљене услуге и накнаде у 2023.години зарадиле 660 милиона евра. Грађани месечно банкама остављају од 1.000 до 1.200 динара за услуге одржавања рачуна, платног промета и електронског преноса новца. Цене банкарских услуга у Србији су приближне онима у Европи, док је стандард грађана далеко испод тога. Такође, високе каматне стопе за све кредите, па и стамбене, постале су нормалност у Србији, задуживање је из месеца у месец све неповољније а грађани су остављени без адекватне заштите. Народна банка Србије (НБС) усвојила је нову одлуку којом се омогућава да каматна стопа на стамбене кредите од 1. јанаура 2025. буде ограничена на максимум пет одсто, каматна стопа на динарске кеш и потрошачке кредите на максимум 14,75 одсто и на тај начин је цементирала високе камете иако је просечан трошак задуживања код банака у евро зони 3,75 одсто а у Хрватској и Словенији чак и испод тог просека.Када је у питању штедња, штедише које новац предају банкама немају неку нарочиту корист од тога. Према подацима НБС, једногодишње каматне стопе банака на примљене депозите од становништва и нефинансијског сектора у просеку су износиле 1,7 одсто, па тако на износ од 100.000 динара грађани зараде 1.700 динара. Како већи део становништва Србије штеди у еврима, а према речима НБС, депоновање средстава у еврима још је неповољније.
Покрет за ПРЕОКРЕТ предлаже удружењима за заштиту потрошача да грађане позову на бојкот банака као што је то организовано у Хрватској. Такође сматрамо да би било прикладно организовати протест испред НБС јер банкама дозвољава бахато понашање. Овде није реч о монополском већ о прећутном картелском понашању у банкарском сектору које би требало да контролише и санкционише управо НБС. Банкама је допуштено да раде шта хоће иако нема оправдања да држе велике тарифе и зато сматрамо да би НБС требало да реагује и да грађанима обезбеди да платни систем буде ефикаснији и јефтинији.