На Међународни дан људских права, стање у Србији по питању поштовања људских права је поражавајуће. Више младих људи који су у претходном периоду учествовали на протестима је без основа привођено и хапшено. Потпун недостатак права и правне државе десио се у случају пензионера Илије Костића, који је био жртва полицијске тортуре, због чега је морао на оперативно лечење. Међу онима који су осетили репресију режима је и опозицонар Радивоје Јововић, који је добио три месеца кућног притвора. Прошло је више од месец дана од када се десила стравична трагедија у Новом Саду, када је пала надстрешница Железничке станице при чему је страдало 15 људи, а двоје је тешко повређено. Након такве трагедије, нормално је да грађани питају ко је одговоран и да траже да одговорни кривично одговарају. Суд и тужилаштво треба свој посао да раде према слову закона, а не према притисцима режима, те да приведу одговорне, а не да застрашују оне који траже правду. Треба подсетити и да је мирно окупљање грађана право које је гарантовано Уставом Србије. Уместо тога, у Србији се нажалост систематски ускраћују многа људска права, гарантована Повељом УН и другим темељним међународним документима, укључујући право на слободу окупљања, рад и социјалну заштиту.
Грађани се суочавају са кршењем људских права у свим областима живота: у контакту са институцијама, на послу али и у медијима са националном фреквенцијом на којима се промовише насиље и не нуди објективно информисање. Србија је највише назадовала у овогодишњем извештају Фреедом Хоусе у погледу демократије и поштовању људских права због непоштених избора, заробљених медија, ослабљених општинских власти и вишегодишњег подривања независности правосуђа.