Покрет за преокрет поднео је данас захтев Министарству рударства и енергетике захтев за поништавање решења о овери резерви бора и литијума у Јадру које је издато Рио Тинту под бројем 310-02-1602/2020-02, евидентирано 29.12.2020. године због фалсификата и незаконитих радњи приликом његовог доношења. У захтеву се на 4 странице текста наводе разлози због чега би ово решење, које је основ за почетак експлоатације литијума и других руда у Јадру, требало да буде поништено. Први разлог је у чињеници да Правилник о класификацији и категоризацији резерви чврстих минералних сировинама и вођењу евиденције о њима (Сл.лист СФРЈ, бр. бр.53/79), а у којем су дефинисани специфични услови геолошких истраживања сваке од 59 различитих руда (члан 2), не препознаје руде бора и литијума. Правилник није усклађен ни са Уставом јер да јесте то би обавезивало државу на успостављања концесионог модела (Устав, члан 85, став 2.) за коришћење руда и успостављање савремених, много ригорознијих стандарда за заштиту животне средине. О томе се пре четири и по деценије, када је Правилник усвојен, није се баш много водило рачуна, а његове одредбе се примењују и данас када је заштита животне средине у целом свету постала најважнија тема, осим у српским прописима којима се регулишу геологија и рударство. Наведени Правилник, који не препознаје руде бора и литијума, одређује да је за руде, које “препознаје” за окончање геолошких истраживања потребно урадити низ активности. Те активности за бор и литијум нису могле бити урађене јер за њих нису ни израђени критеријуми јер их просто нема у Правилнику. Тако је рецимо за руду бакра и гвожђа одређено по осам група растојања између истражних бушотина, у зависности којој групи рудна тела припадају. За сваку истражну бушотину растојање је различито и оно је утврђено на бази стручне анализе која је претходила изради Правилника. Та растојања одређују се према величини, типу минерализације, структурно-морфолошким обележјима и равномерности расподеле минералних компоненти, лежишта, па се тако рудна тела бакра разврставају у четири групе. Таквих мерила за бор и литијум нема.
Правилник такође одређује квалитета резерви нпр. гвожђа, за сваку, од четири групе лежишта. Основ за одређивање квалитета и категоризације за бор и литијум није било па је због тога нужно Решење о оверама резерви прогласити ништавим. Осим тога неопходно је узети у обзир, да су најскупли послови, послови истражног бушења и рударских радова, који троше најмање 75% новчане вредности за геолошка истраживања чврстих минералних сировина/руда. Сви остали послови геолошких истраживања чврстих руда, дефинисани општим члановима за чврсте руде, чланови 9-11 и чланови 13-15, нису већи од 25% укупне вредности геолошких истраживања. За литијум и борате нису дефинисани ови услови, односно нису одређени услови разврставања у четири групе лежишта, нити су мерљиве вредности послова истражног бушење и других геолошких радова јер нису могли бити обављени по јединственим критеријумима. Без унапред одређених специфичних услова геолошких истраживања свих чврстих руда, па и бората и литијума инвеститор не може да планира трошкове, нити надлежне државне институције могу да провере и утврде да ли рударске компаније поштују све прописане норме и да ли су предвиђене методе истраживања безбедне за људе или природу. Коначно, на више места се у самом решењу о овери резерви у Јадру позива на Правилник из 1979, у коме се бор и литијум не помињу, јер се у то време за те руде нису евидентиране. Самим тим, на основу тог Правилника, резерве тих руда нису могле ни да буду оверене. Осим тога индикативан је податак да је Решење о овери резерви бора и литијума у Јадру под бројем 310-02-1602/2020-02 у Министарству рударства и енергетике евидентирано 29. децембра 2020, геолошки и правно мањкаво. У решењу се, наиме, наводе резерве двеју руда, бора (Б2О3) и литијума (Ли2О), којима је касније, на другој страни, придодата и трећа минерална сировина/руда – натријум сулфат, који уопште није билансиран, па се намеће питање како је државни секретар, др. Миливоје Обрадовић, који је потписао решење, знао за постојање натријум сулфата, ако га није препознала ни Државна ревизиона комисија, која је оцењивала исправност елабората. На страну што је о постојању натријум сулфата, као једне од три руде у подручју Јадра, јавност обавештена тек 10 месеци касније, крајем октобра 2021, у Привредној комори Србије, у презентацији Економски утицај пројекта Јадар.
Из свих ових разлога Покрет за преокрет тражи да се решење о овери резерви бора и литијума у Јадру под бројем 310-02-1602/2020-02 у Министарству рударства и енергетике поништи.
Захтев за поништавање решења можете да прузмете ОВДЕ.