Војводина је економски и вредносно урушена

Војводина је препозната као симбол грађанске и прогресивне Србије, а мултикултуралност њена основна одлика, када се прича о Војводини, истичу се придеви као што је толеранција, култура и поштовање. Ове одлике које представљају Војводину, нажалост полако ишчезавају под утицајем неких других, тренутно доминантних, а суштински потпуно накарадних вредности. Војводина као и цела Србија економски и вредносно заостаје и назадује.

Прве асоцијације на Војводину су равница, плодна земља и жито, али фотељаши на власти не маре за тај потенцијал који би омогућио развој домаће пољопривреде. Евидентна је наклоњеност јачању монопола у пољопривреди, па ни републичка ни покрајинска власт не подстичу мала и средња пољопривредна газдинства, а субвенције су минорне. Зрењанинци годинама немају пијаћу воду, а ређе се спомиње да су и становници неких других места по Војводини, као што је Кулпин, суочени са истим проблемом – недостатком чисте и здраве воде  у 21. веку. Власт Српске напредне странке је имала године да донесе Закон о финансирању Аутономне покрајине Војводине, али то нису урадили, иако је то предвиђено још Уставом из 2006. године, дакле пре више од петнаест година. Покрајинске надлежности на папиру не значе пуно, ако покрајина нема адекватна финансијска средства којима може да располаже.

У АП Војводини, према попису РЗС из 2022. године има 1.740.230 становника, што је мање за чак 191.579. у односу на попис из 2011. године. Између пописа из 2011. и 2022. године број Мађара у Војводини смањио се за 68.815, Словака је 2011. било 50.321, а 2022. 39.807, мањи је број у наведеном размаку и Црногораца, Хрвата и Румуна. Дакле чак и мултикултуралност којом смо се с правом у Војводини поносили, се овим трендом  нажалост смањује. Један од разлога за то оправдано је тражити у лошем квалитету живота и општој несигурности, због које логично део становништва одлучује да свој дом гради негде другде.

Колико год ситуација била лоша, горе би било да се понашамо незаинтересовано. Треба да се залажемо за промене, које ћемо постићи неговањем истинских вредности попут мултикултуралности, мултиетичности и културног наслеђа, а највећа пажња мора да се усмери на образовање које је кључ опоравка и развоја друштва.

Сашка Радујков,

посланица у Скупштини АП Војводине,

Покрет за преокрет

Scroll to Top