„Концептуални оквир плана генералне регулације простора између примарног одбрамбеног насипа уз касарну речне флотиле и Рибарског острва“ у Новом Саду , који је објављен јуче, а који представља почетак легализације пројекта „Нови Сад на води“ резултат је журбе новосадске власти, на челу са СНС-ом, због лоших резултата на парламентарним и покрајинским изборима на територији Новог Сада и чињенице да ова власт више нема поверење Новосађана. Како су странке које сада држе власт у Новом Саду добиле укупно 44% гласова (СНС, СПС, СВМ) јасно је да немају легитимитет да пред наредне локалне изборе доносе тако важне одлуке за будућност Новог Сада. Чини се да је страх од губитка власти натерао градску власт, која је у тесној вези са режимским инвеститорима, да бржебоље предложи „Концептуални оквир“ који предвиђа и измештање насипа за одбрану од поплава, како би се створио простор за реализацију „Новог Сада на води“. Оваква безобзирност власти и инвеститора у Србији није виђена и може се поредити само са нелегалним и криминалним рушењем приватних објеката у Савамали у Београду ради изградње „Београда на води“. Тражимо да се „Концептуални оквир плана“ повуче из процедуре и да се одлука о обиму градње и урбанистичком концепту тог дела града препусти на одлучивање новој скупштинској већини, уз директно укључивање грађана, што подразумева и спровођење референдума по том питању у Новом Саду. Не могу „Галенс“ и СНС да одлучује о судбини Новог Сада и његових грађана. Сада је више него јасно да је смена директора „Вода Војводине“ Славка Врнџића, који је био изричито против уређења приобаља познатог као „Нови Сад на води“ и довођење Срђана Кружевића, најближег сарадника тадашњег градоначелника Милоша Вучевића , било заправо отклањање препреке за изградњу стамбеног комплекса на подручју Бродоградилишта, Шодроша и околине. „Воде Војводине“ су убрзо након именовања Кружевића на место директора овог јавног предузећаиздале водне услове у поступку израде Плана регулације продужетка Булевара Европе. Он предвиђа измештање прве обрамбене линије за заштиту од високих водостаја Дунава. На овај начин смањује се пропусна моћ Дунава, што је у супротности са Законом о водама по коме је „забрањено да се на водном земљишту граде објекти којима се смањује пропусна моћ корита“. У међувремену је и Институт за водопривреду „Јаросрав Черни“ држава продала компанији „Миленијум тим“-у, блиској СНС-у, а управо та компанија је овлашћена да ради процене за објекте у области водопривреде. Подизање „општеградског центра“ са зградама од 20 спратова на простору „Бродоградилишта“ , које је у власништву „Галенса“ и паркинга на простору Шодроша, где је била шума, посечена прошле године, уз асистенцију полиције, представља вандализовање овог дела града, који је последња већа зелена оаза у Новом Саду. Остале мање зелене површине у Новом Саду већ су уништене или знатно умањене кроз инвеститорски урбанизам, као што је изградња тржног центра „Променада“ али и уништавање других зелених површина широм града. У документу који је стављен на увид видљиво је да зелених површина на том простору готово да неће бити. Туристичко-спортско рекреативни садржаји обухватају свега 7.000 м2 од 22,5 хектара простора. У документу се крије и лажни податак о величини целокупног простора јер се у њему приказана и „водна инфраструктура“ , а заправо се ради о реци која окружује комплекс. Ако би се изузела та површина било би јасно да више од 90% земљишта, мимо воде, представљају грађевински објекти, бетон, паркиралишта, а зелене површине мање од 10%. Чак и предвиђени туристичко рекреативни садржаји не гарантују приступачност грађанима јер се помињу „затворени и отворени“ спортски објекти и угоститељски садржаји, па је по принципу „Београда на води“ извесно да ће ти објекти бити комерцијалне природе и доступни само онима са дубљим џепом. Плански документ предвиђа „привлачење нових инвестиција“ из чега произилази да је ово само почетак бетонизације приобаља Дунава, односно Шодроша и Каменичке аде. Покрет за преокрет се не противи развоју Новог Сада, али тако да он не сме ићи на штету грађана, а у корист инвеститорског урбанизма.
