Синдикат пензионера Србије одавно је, преко својих канала, имао информацију да ће се СНС и такозвани ПУПС договорити да на предстојеће изборе изађу заједно. То, бар када је ПУПС у питању, ништа није чудно. Чудно је што ПУПС као разлог могуће коалиције са СНС наводи да Александар Вучић штити права пензионера, намерно заборављајући да је тај исти Вучић 10. марта 2014. у хали „Пинки“ у Земуну врло јасно обећао пензионерима (као што је некада то учинио и Војислав Шешељ) да се пензије неће смањивати, да би само неколико месеци после тога обавио „законску“ пљачку пензионера.
Улагујући се Вучићу, Кркобабић Други је, а да није ни трепнуо, рекао да је за СНС на прошлим изборима гласало 1,7 милиона пензионера. „То је четвртина популације ове земље, која је свесно и одговорно стала у заштиту једног концепта“, издеклемовао је Кркобабић.
Али, иза ових речи само се наслућују прави разлози за нову коалицију. ПУПС је подржао смањење пензија и данас са правом страхује од будућег изборног резултата. Да није тако изашао би на изборе самостално и не би се паразитски шлепао уз ову или ону странку. Корумпираној врхушки ПУПС-а јасно је да за њих више нико неби гласао. Апсолутно је тачна изјава министра Вулина да је ПУПС препознао своју будућност тамо где је СНС, ако је под појмом ПУПС подразумевао клику која се одавно отуђила од интереса пензионера и њихових проблема.
Овај прелазак је потпуно логичан, када се имају у виду лични интереси Кркобабића Другог и групе око њега. Нису они дошли код господара Вучића због већег броја посланичких места, јер ће добити мање него што им је нудио СПС, него због Кркобабићеве директорске функције у Пошти Србије и функције његовог сина Кркобабића Трећег на месту потпредседника Привредне коморе. ПУПС није странка пензионера, нити је то икада био, то је интересна група која са пензионерском популацијом нема никакве везе, а којој је најважнији циљ учешће у управним одборима.
За грађане Србије, као и пензионере Србије, потпуно је небитно колико ће ПУПС имати паразита у новој Скупштини. До сада их је имао 12 и свих 12 је отћутало читав мандат, а за то су добијали по 100 хиљада месечно, плус пензију. Нико се од њих, ни по једном питању, није јавио за реч, а могли су барем да са по неким бенигним амандманом поправе неуставни закон о отимању пензија и покажу јавности да постоје.
По нашем мишљењу, одласком овог политичког патуљка, СПС не губи ништа, напротив, курталисали су се тешког камена око врата, али ни СНС не добија ништа. Напротив.
Синдикату пензионера Србије, који је остао једини заштитник старих лица, потпуно је свеједно с ким ће се ПУПС удруживати. Сви који су до сада били у владајућој коалицији нанели су штету пензионерима Србије и потпуно је неважно да ли су у једној или другој коалицији на власти.
Шта грађани уморни од стварности и пензионери без довољно новца мисле о њима, али и о ПУПС-у показаће се на изборима! Најјаче оружје пензионера Србије биће њихов глас и њихова оловка!
Живи били па видели!