ЗАКОНИ КОЈЕ БИ ТРЕБАЛО МЕЊАТИ

ЗАКОНИ КОЈЕ БИ ТРЕБАЛО МЕЊАТИ

ИЛИ ДОНЕТИ  НОВЕ  СА ЦИЉЕМ ДЕМОКРАТИЗАЦИЈЕ ПОЛИТИЧКОГ СИСТЕМА У СРБИЈИ  И КАКО БИ ГРАЂАНИ ИМАЛИ МЕХАНИЗМЕ ЗА  КОНТРОЛУ  ВЛАСТИ

 

1.       ЗАКОН О ИЗБОРУ НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА

("Сл. гласник РС", бр. 35/2000, 57/2003 - одлука УСРС, 72/2003 - др. закон, 75/2003 - испр. др. закона, 18/2004, 101/2005 - др. закон, 85/2005 - др. закон, 28/2011 - одлука УС и 36/2011 и 104/2009 - др. закон)

Стање:

-          Грађани не знају за ког народног посланика гласају, односно веома мали проценат њих има могућност да то сазна

-          На изборима се не представљају народни посланици већ лидери политичких партија

-          Тек након конституисања Народне скупштине Републике Србије грађани имају могућност да сазнају ко су народни посланици на листи  за коју су гласали

-          Готово 50 општина у Србији, па  ни цели региони немају адекватну заступљеност у Народној скупштини. Већина посланика је из Београда, Новог Сада и Ниша

-           С обзиром на изборни систем, посланици се не труде да након избора буду у контакту са грађанима  

-            Све наведено има за последицу неадекватност изборног система, који угрожава темељ демократског друштва, а тиме и могућност да се друштво развија у другим сферама: привреда, пољопривреда, здравство, школство, инфраструктура, култура...

Мењати у правцу:

-          Персонализације изборног система, у коме грађани знају за кога гласају и ко им је политички одговоран

-          Пропорционални изборни систем са отвореним листама,  у коме би Србија била подељена на више изборних јединица

-          Потребно је утврдити оптималан број посланика и анализирати загарантоване мандате за националне мањине и Србе у дијаспори (са евентуално посебним карактером њиховог мандата)

У наставку текста дајем ближи предлог:    

Састав Народне скупштине и избор народних посланика

Сматрамо да Народну скупштину треба да чини између 150 и 170 народих посланика,(или максимално 200 посланика), с обзиром на величину земље, број становника, решења која постоје у другим државама итд. Кључне одредбе о изборном систему уградити у Устав. Садашње решење каже само да ,,Народну скупштину  чини 250 народних посланика, који се бирају на непосредним изборима, тајним гласањем, у складу са законом.“ (члан 100 ст.1).

Мишљења смо да би Србија већ Уставом требало да буде подељена на 10-15 изборних јединица, са истим бројем посланика који се бирају. Такође предлажемо да уставна категорија буде и изборни систем, који би био дефинисан као пропорционални систем са отвореним листама (дати прецизну уставну дефиницију) Због могућности да демократски принципи буду угрожени неопходно је да у Уставу буде дефинисано да се избори у локалним самоуправама организују по истом принципу, као и да се председници општина и градоначелници бирају директно. Сматрамо да је већ Уставом неопходно обезбедити персонализацију изборног система, као претпоставке политичке реформе политичког система. Неке од ових измена могуће је реализовати и кроз измену закона, али би се уставним променама утврдио обавезујући правни извор за законске измене, а уједно би се избегле честе измене изборних система, али и прекрајање изборних јединица. 

Предлажемо да се националним мањинама и припадницима Срба у региону и дијаспори Уставом створи могућност да буду заступљени у Народној скупштини Републике Србије. То би могло да се обезбеди било кроз обезбеђивање могућности да добију посланике „са пуним капацитетом“ или да бирају посланике који неће имати право гласа, али ће имати право да дискутују и да преко посебног одбора (Одбор посланика националних мањина и Одбора посланика дијаспоре и Срба у региону) предлажу Народној скупштини доношење закона или њихову измену. У упоредном праву се такав институт назива и посланик-спикер (посланик без права гласа)

Полазимо од тога да је садашњи изборни систем нефункционалан, један од ретких, а можда и једини у Европи, а и у свету,  где је цела држава једна изборна јединица. Избори за парламент се спроводе по пропорционалном систему. Мандат  припада посланику, а не странци. То доводи до неколико суштинских проблема. Прво,  суштина конституционалне републике и парламентарне демократије у 21.веку доводи се у питање, јер грађани-бирачи не знају за кога заправо гласају, односно ко их заступа у представничком телу, с обзиром да се у садашњем систему  гласа за политичке странке.

Други проблем је што посланик ,,не одговара“ за свој рад  грађанима, оним који су за њега гласали и „послали га“  као што сама реч „посланик“ говори, да заступа њихове интересе.

Ово стање је неодрживо и ми сматрамо да оно у основним елементима изборног система мора бити нормирано Уставом.Не постоји идеалан нити савршен изборни систем, постоје мање или више правични и логични изборни системи. Ми сматрамо најлогичнијим и најправичнијим  пропорционални-персонализовани изборни систем :

ПРИМЕР, СА УТИЦАЈИМА НА ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ

1. Персонализовани пропорционални изборни систем

Овај изборни систем  подразумева комбинацију већинског и пропорционалног изборног система. Ефекти овог комбиновања у великој мери утичу и на ефекте самог система у целини. Оформи се нпр.15  изборних јединица у којима се гласа за кандидате. Дакле, бирачи добијају гласачке листиће на којима се за сваку изборну јединицу одређује посебан списак кандидата. Уз сваког кандидата стоји и назив политичке странке која га је предложила. Бирачи располажу правом да гласају за  нпр.  10 кандидата (могуће је да се на тој изборној јединици кандидовало 100 кандидата из различитих политичких партија). Они међутим, могу да изаберу да на листи коју подржавају гласају за само једног кандидата (два или више) а да остали не добију њихово поверење.   

Укупан број гласова које освоји једна политичка странка једнак је збиру гласова које освоје сви њени кандидати у свих 15  изборних јединица. Сада се расподела мандата врши као у случају пропорционалног изборног система са једном изборном јединицом, те странке добијају у процентима онолико мандата колико су освојиле и гласова, односно колико су сви њихови кандидати збирно освојили у 10 изборних јединица. Тако је листа један освојила нпр. - 42 мандата, листа 2 - 6 мандата, листа 3 -12 мандата, листа 4 - 32 мандата и листа 5 - 8 мандата.

Сада се за сваку појединачну листу прави листа успешности свих њених кандидата, према броју гласова које су они освојили у оквиру својих изборних јединица. Тако да од укупно 100 кандиата листе број 1 у парламент улази 42 кандидата који су имали најбоље резултате у својим изборним јединицама, листа број 2 даје својих 6 кандидата са најбољим резултатима ....

Овај изборни систем даје једанак резултат када је у питању пропорција као и чист пропорционалани са једном изборном листом. Странке освајају једнак број гласова и мандата гледано у процентима. Однос између бирача и кандидата, односно изабраних представника се успоставља на високом нивоу, јер бирачи знају кандидате за које гласају и који их представаљају у парламенту.

Овакав изборни систем када је у питању партијска сцена не прави разлике између малих и великих странака, док на унутарстраначком плану прави равнотежу између утицаја појединачних кандидата и страначког руководства.

 

2.       ЗАКОН О ЛОКАЛНИМ ИЗБОРИМА

("Сл. гласник РС", бр. 129/2007, 34/2010 - одлука УС и 54/2011)

 

 

Стање:

-          Грађани не знају за ког одборника  гласају, односно веома мали проценат њих има могућност да то сазна.

-          Грађани не знају ко ће након избора бити председник општине или градоначелник

-          У изборним кампањама, без обзира на то да ли се ради о избору за општинску или градску скупштину гласа се за страначке лидере, који, могуће је,  никада нису били у тој средини или не познају проблеме конкретне средине

-          Тек након конституисања Скупштине општине или града  грађани имају могућност да сазнају ко су одборници на листи   за коју су гласали, али и имена оних за које нису гласали, а да су знали ко је заиста на тим листама, могуће је да би њихова одлука била другачија

-          Тек након избора грађани сазнају ко ће бити кандидати за председника општине или градоначелника

-          Значајан број месних заједница, односно насељених места и делова града немају  заступљеност у општинским, односно  градским скупштинама

-           С обзиром на изборни систем одборници, а ни председници општина и градоначелници   се не труде да након избора буду у контакту са грађанима  

-           Све наведено угрожава темељ демократског друштва, а тиме и функционисање локалних самоуправа

Мењати у правцу:

-              Персонализовати изборни систем, пропорционални са отвореним листама

-              Директан избор председника општине и градоначелника

-              Једна локална самоуправа са више изборних јединица, ради равномерне заслупљености насељених места и градских целина

 

3.       ЗАКОН О ФИНАНСИРАЊУ ПОЛИТИЧКИХ АКТИВНОСТИ

("Сл. гласник РС", бр. 43/2011 и 123/2014)

Стање :

-              Могућност да озбиљно делују на политичкој сцени тренутно имају само велике политичке странке које су на власти, на државном нивоу

-              Та чињеница доводи до неједнакости између политичких субјеката и немогућности политичког деловања у легалним оквирима, што са једне стране постепено искључује опозиционе странке из равноправног  учествовања  у политичком животу, а са друге стране велике странке имају и вишак средстава, које се, по анализи стања на терену, користе и за недемократске методе подмићивања бирача

-              За једну парламентарну политичку групацију, која је национална странка, потребни су приближно једнака финансијска средства за минималну инфраструктуру, која би покрила целу Републику Србију. Насупрот томе, однос примања из буџета Републике Србије је већи од  10: 1.

-              Мање странке које су на власти користе те позицију за нелегално финансирање страначких активности (коришћење аутомобила, телефона, запослених по страначкој припадности и сл.)

-              То доводи до суспензије демократије-кроз неједнаке шансе и неравноправне услове на изборима

Мењати у правцу:

-              Стварање услова за деловање мањих странака и странака опозиције, кроз равномерније финансирање свих политичких чинилаца, који имају карактер парламентарне странке, као и постављање критеријума за финансирање предизборних активности, које не би постављали непремостиве финансијске  услове за потенцијалне учеснике на изборима      

- Редефинисати начин распоређивања буџетских средстава намењеним политичким чиниоцима

 

4.        КРИВИЧНИ ЗАКОНИК

 ( Сл.гласник РС бр. 85/05, 88/05-исправка, 107/05-исправка, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13)

Стање:

-              У претходним изборним циклусима 2012. и 2014. године, као и превременим локалним изборима након последњих парламентарних избора уочен је драматичан пораст поткупљивања гласача, ради постизања бољих резултата на изборима. Поједине политичке групације „специјализовале“ су се за куповину гласова, па и немају друге изборне активности. Власт у неким највећим градовима у Србији формирана је на бази таквих скупштинских већина. Друге странке  примењују тактику „докупљивања“ потребних гласова. Као примере наводимо куповину гласова на локалним изборима за  градску скупштину Новог Сада, општинске изборе Оџацима, Србобрану и неким другим општинама. Помињемо само општине где су покренути кривични или прекршајни поступци. Неки од актера ових кривичних дела су и признали извршења истих.    

-              Осим куповине гласова све присутније је и вербално, али и физичко насиље на изборима, од избора за месне заједнице, до општинских избора, а уколико се не уведу нове кривичне санкције сигурно да ће ово постати пракса и на другим нивоима избора

-              Непостојање јасне заштите демократских избора, доводи у питање демократске институције у Србији, па би  озбиљнији  проблем у Србији тек могли да настану

Мењати у правцу:

-              Пооштрити казне за кривична дела која се односе на „куповину гласова“, као и кривична дела која се односе на вербално и физичко насиље за време изборног циклуса. Предвидети мере забране бављења политичком активности за починиоце кривичних дела који су кажњавани због дела угрожавања слободних избора

-              Предвидети правни институт кривичне одговорност политичке организације за кривична дела које су починили њени чланови, а као упоредни пример користити кривичну одговорност привредних субјеката. У том смислу предвидети санкције за одговорно лице у политичкој организацији, као и за саму организацију - од новчане казне до мера безбедности које би ту организацију селективно или у целости искључила из политичког живота

 

5. ЗАКОН О РЕФЕРЕНДУМУ И НАРОДНОЈ ИНИЦИЈАТИВИ

("Сл. гласник РС", бр. 48/94 и 11/98)

Стање:

-              Битно ограничена могућност грађана да се изјашњавају по значајним питањима

-              Анахрона законска решења која не укључују достигнућа модерних технологија за изјашњавање грађана

-              Грађани имају утисак да се све важне одлуке од месне заједнице, општине, града, покрајине до државног ниво доносе мимо њиховог учешћа у тим одлукама

Мењати у правцу:

-              Омогућити једноставнију процедуру за организовање референдума и народне иницијативе

-              Предвидети могућност изјашњавања путем електронског  гласања и путем поште или убацивањем гласачког листа на јавним гласачким местима

-              Прописати стандарде који обезбеђују тајност гласања и сигурност гласачког процеса           

 

6.       ЗАКОН О ЛОКАЛНОЈ САМОУПРАВИ

(Сл.гласник РС, бр. 129/207 И 83/2014- др.закон)

 

 

 

Стање:

-              Због непрецизних уставних и законских одредби угрожава се уставно право на локалну самоуправу кроз фактичко ограничавање надлежности и кроз ускраћивање прихода

-              Последњих година више пута се посезало за умањењем надлежности и смањивањем  прихода локалним самоуправама, најчешће фискалним законима, али и lex specialis законима

-              Велики градови (Нови Сад) немају формиране градске општине, па је отежано остваривање права грађана у граду преко 300.000 становника који фактички функционише као општина 

Мењати у правцу:

-              Имеперативним уставним и законским нормама онемогућити суспензију надлежности и прихода локалним самоуправама          

-              Прописати обавезност формирања градских општина у градовима са преко 200.000 становника

 

7.       ЗАКОН О УТВРЂИВАЊУ НАДЛЕЖНОСТИ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ

("Сл. гласник РС", бр. 99/2009 и 67/2012 - одлука УС)

Стање:

-              Перманентни неспоразуми око различитог тумачења надлежности Аутономне Покрајине Војводине

-              Законска решења ( чак и уставна) отварају могућност различитог тумачења

-              Непостојање изворних прихода доводи до могућности ограничавања остваривања права на покрајинску самоуправу, кроз ограничавање финансијских средстава

Мењати у правцу:

-              Јасног дефинисања надлежности и стварање услова за функционалну аутономију

-              Децентрализацију дефинисати  као модел за повећање укупне ефикасности државе

-              Предвидети сопствене приходе Аутономне Покрајине Војводине, који ће зависити и од ефикасности покрајинске администрације

-              Садржински акценат ставити на аутономију, која омогућава бољи живот грађана тог дела Србије, а не као део територије који  ограничава државне функције   

-              Убирање сопствених прихода

-              Управљање регионалним путевима на територији АП Војводине

 

 8. ЗАКОН О БУЏЕТСКОМ СИСТЕМУ

-              ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013 и 142/2014)

Стање:

-          Неуставан

-          На другачији начин регулише финансирање Аутономне покрајине Војводине у односу на Устав Републике Србије (у делу који се односи на финансирање АП Војводине, различита основица за обрачун  7% буџета)

Мењати у правцу:

-          Усагласити са Уставом

 

9. ЗАКОН О НАЦИОНАЛНИМ САВЕТИМА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

-              ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 20/2014 - одлука УС и 55/2014)

Стање:

-          Закон није обезбедио минималну деполитизацију националних савета

-          Национални савети због тога спроводе страначку политику у националним саветима, уместо да се баве заштитом права националних мањина

-          Томе су допринеле и најновије измена овог закона

Мењати у правцу:

-          Деполитизације националних савета                

 

10.   ЗАКОН О ФИНАНСИРАЊУ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

(„Сл.гласник РС“ , бр. 62/2006, 47/2011, 93/2012, 99/2013 – усклађени дин. изн. и  125/2014 – усклађени дин. изн.)

Стање:

-          Преношење или поверавање нових послова, као ни реализација раније поверених послова не прати обезбеђивање одговарајућих средстава, односно извора прихода, потребних за обављање тих послова

Мењати у правцу:

-Значајнији изворни приходи који зависе од ефикасности локалне самоуправе

-Законска гаранција обезбеђивања довољно средстава за вршење основних законских функција, које су дате локалним самоуправама  

11.  ЗАКОН О УСТАВНОМ СУДУ

 

Стање:

-          Уставни суд је неефикасан и таква његова улога ограничава правни поредак Србије и доводи у питање уставност нижих правних аката, који су оспорени, а о којима се Уставни суд није огласио или је његова одлука била мимо разумног рока и  начела ефикасности  

 

Мењати у правцу:

-              Смањити број надлежности да би се Уставни суд могао бавити основном надлежношћу, а то је оцена уставности закона и судских пресуда, које су предмет поступања Уставног суда

-              Алтернатива, повећати  броја уставних судија и променити  организацију

 

ДОНЕТИ:

12. ЗАКОН О МЕСНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА

Стање:

-      Садашње стање неодрживо, иако у својим квартовима, деловима града, насељима или селима грађани живе, иако су веома заинтересовани за све елементе који чине локалну заједници у Србији месне заједнице  готово немају никакве надлежности и никакве изворе прихода, а одлучивање које се тиче локалних тема измештено је ван тих заједница.

Промене у правцу:

-        Јасно дефинисање  (проширених) надлежности

-        Јасне изворе финансирања

-              Заједно са изменама Закона о референдуму и народној иницијативи омогућити изјашњавање грађана о свим важним темама (без посебних трошкова-кроз дописно гласање и електронско гласање- са поседовањем бирачког кода)

 

 

ТВ Мост - Пресек
(15.10.2017.) гост: проф.др. Јанко Веселиновић
ТВ НАША - УЗ ЈУТАРЊУ КАФУ СА КУРИРОМ
(27.07.2017.) гост : проф.др. Јанко Веселиновић
Конференција за штампу
(24.06. 2017.) проф.др. Јанко Веселиновић