Предлог за измену устава

Предлог

ЗА ИЗМЕНОМ ПОЈЕДИНИХ ОДРЕДБИ УСТАВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (Сл. гласник, број 98 од 10.новембра 2006. године)

 

ПРЕАМБУЛА

Није нормативни део Устава, али она је ,,темељ“ у смислу вредности- политичких, историјских, културолошких итд,  на којем грађани доносе Устав и  изграђују уставни поредак и потребно је  да има шире одређење од онога како је то сада. У преамбули је неопходно да се нагласи историјски континуитет српске државности,  тежња њеног народа да буде слободан, тежња државе да очува свој територијални интегритет и грађанске слободе. У тој широј дефиницији и постојећа одредба о Покрајини Косово и Метохији имаће квалитетнији право – логички контекст.

ПРВИ ДЕО

НАЧЕЛА УСТАВА

 

(Члан 1.)

Дефинисање Републике Србије

Одређење да  је Република Србија ,, држава српског народа и свих грађана који у њој живе“ је мањкава. Њом нису обухваћени  држављанима Србије који не живе на територији Републике Србије.

 

(Члан 10)

Језик и писмо

Језик и писмо.  Сматрамо да би у Републици Србији у службеној употреби требало да   буде српски језик и ћириличко писмо, али су потребна уставна прецизирања како не би било различитих законских решења и како се ова уставна категорија не би доводила у питање.  Неки закони , као што је Закон о привредним друштвима није имплементирао садашњу уставну одредбу, која није довољно императивна. Уставом и законима потребно је омогућити и употребу мањинских језика и писма, свуда где су за то испуњени услови.

У члану 10. Устава споран  је став 2. који се екстензивно тумачи и примењује и код закона који се не односе на „употребу других језика и писама“.

 

(Члан 13)

Заштита држављана и Срба у иностранству

У овом члану било би неопходно додати још један став (став 3.) којим би се дефинисало да „се законом уређује заштита положаја српске дијаспоре и Срба у региону. Такав закон је већ донет и Уставом би се нормативно учврстила потреба да матична држава брине о свим држављанима Србије који живе у дијаспори, као и о Србима у региону (остали ван заједничке државе настале распадом СФРЈ, као и Срби који као аутохтони народ живе у региону).   И у упоредном уставном праву ова материја је уређена  у земљама које имају значајно исељеништво и које  сматрају да је његова заштита национални интерес.

 

(Члан 16.)

Међународни односи

Овде би ваљало одредити приврженост Србије вредностима међународног права, поштовању суверенитета и интегритета других земаља, као и војну неутралност Републике Србије. Нагласити приврженост  Србије вредностима повезивања  европских држава и народа у интересу очувања мира и економског просперитета европског простора.  Одредба да ,, потврђени међународни уговори морају бити у складу с Уставом“ је сувишна, а осим тога нужно је нагласити супремацију међународног јавног права у односу на национално право, што је тековина савремених правних система.

 

ДРУГИ ДЕО

ЉУДСКА И МАЊИНСКА ПРАВА И СЛОБОДЕ

 

Члан 32.

Право на правично суђење

Категорију  да пред „законом већ установљеном суду“ свако има право на „правично  и (суђење) у  разумном року“ требала би имати допуну којом би се утврдило да се законом уређују и дефинишу те одредбе и уређује начин остваривања тог начела. И у овој области било је законских активности, али оне нису довољно уставно утемељене, а имајући у виду да непоштовање овог начела урушава темеље правне државе требало би на квалитетан начин и Уставом решити све дилеме.

 

Члан 34

Правна сигурност у казненом праву

Презумпцију невиности ,,појачати“  кроз додатно дефинисање уставним нормама. Сведоци смо да се лице које је осумњичено или окривљено или неправоснажно осуђено ,,проглашава“ кривим у средствима јавног информисања, без било каквих правних последица. Посебно је опасно за правни поредак када то чине посланици, као део законодавне власти, или чланови извршне власти. То се може сматрати угрожавањем судске власти, а тиме и правне сигурности у казненом праву.

 

Члан 46.

Слобода мишљења и изражавања

Уставом је дефинисано да се „јемчи слобода мишљења и изражавања, као и слобода да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примаји и шире обавештења и идеје“. Наша пракса показује да се ова уставна одредба не примењује, односно не примењује се доследно. Због тога предлажемо да се дода став 2. који би гласио „ Законом се ближе уређује заштита слободе мишљења и изражавања“. Тиме би се створили услови за прецизне законске императивне норме којим би се санкционисало ограничавање слободе мишљења и изражавања. Ово је услов и за стабилан политички систем, којем су страни, односно санкционисани  сви облици ограничавања слободе мишљења и изражавања.

 

Члан 50.

Слобода медија 46.

Из истих разлога, као и у члану 46. потребно је додати одредбу „ Законом се ближе уређује заштита слободе медија“ . Тиме би се створили услови за прецизне законске императивне норме којим би се санкционисало ограничавање слободе медија, која је све израженија. То показују извештаји свих независних институција у земљи и међународних институција. Ово је услов и за стабилан политички систем, којем су страни, односно санкционисани  сви облици ограничавања слободе медија.

 

Члан 54.

Слобода окупљања.

У члану 54. Устава предвиђено је да је „мирно окупљање грађана слободно“, као и да се „слобода окупљања може законом ограничити само ако је то неопходно ради заштите јавног здравља, морала, права других или безбедности Републике  Србије“. Ове одредбе иако су суштински јасне изгледа се не примењују доследно. Наиме, иако из уставне одредба јасно произилази да се мирно окупљање не може ограничити, осим ако то не би узгозило „јавно здравље, морал, права других или безбедност Републике Србије“ јавна окупљања, као темељ демократије се код нас ограничавају и мимо ових уставних могућности  и то не само ЗАКОНОМ већ и одлукама, које немају карактер чак ни подзаконских аката (каква је одлука Административног одбора Народне скупштине Републике Србије).  Уколико ове уставне одредбе нису јасне можда их је потребно појаснити, мада би било нормативно нелогично да се дефинише нпр. да се „актима нижим од закона не може ограничити слобода окупљања“ јер је то јасно из одредбе да се слобода окупљања може ограничити ЗАКОНОМ (уз строга уставна ограничења).

 

Члан 58.

Право на имовину

У овом члану  дефинисано је да се „јемчи мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона.“  Даље се каже да  „право својине може бити одузетето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне“.

У овом поглављу јасно дефинисати шта може бити предмет експропријације. Законску норму пренети у уставну, тако да неки  Lex specijalis не би могао да је дерогира. Та норма је битна због правне сигурности, која директно утиче на поверење у наш правни систем.  Недавно смо имали случај да је Lex specijalisom који се односио на пројекат „Београд на води“ без ваљаног уставног и законског упоришта чиме је зградња станова и угоститељских објеката проглашена „јавним интересом“. Иако ће о овом закону одлуку донети Уставни суд, створен је опасан преседан, којим би се могла урушити правна сигурност јер би се убудуће сваки стамбени објекат или садржаји за одмор или рекреацију и сл. могли означити као јавни интерес. Због тога је неопходно да се створи уставна брана за заштиту „права на имовину“.

 

Члан 63.

Слобода одлучивањха о рађању

Постојећи члан 63. је у једном свом делу контрадикторан.  ,, Свако има право да слободно одлучи о рађању деце. Република Србија подстиче родитеље да се одлуче на рађање деце и помаже им у томе“. Потребне су њена прецизирања, имајући у виду и један и други интерес. Одредба о подстицању родитеља да се одлуче на рађање деце и помагање у томе од стране државе требало би да се нађе у другом делу Устава, у коме се говори о економском уређењу јер популациона политика се тиче првенствено економске одрживости једног друштва.

 

Члан 64.

Права детета

Сматрамо да се мора појачати уставно правно одређење права детета. То се може урадити  кроз форму да ,, деца уживају посебна права и посебну заштиту“  Било би нужно да у Уставу буде и одредба о забрани  злоупотребе деце у политичке сврхе, као и одредба о обавезном законском регулисању права детета (код нас не постоји такав закон)

 

Члан 77.

Равноправност (националних мањина)у вођењу јавних послова Члан 77

Предвидети пропорционалну заступљеност припадника националних мањина у органима јавне власти, као императивну норму. Садашње решење  да ,,се води рачуна о одговарајућој заступљености“ није одговарајућа,посебно имајући у виду да се она не поштује.

 

ТРЕЋИ ДЕО

ЕКОНОМСКО УРЕЂЕЊЕ И ЈАВНЕ ФИНАСИЈЕ

 

Члан 86

Равноправност свих облика својине

У погледу већ одређене нормативне равноправности свих облика својине, у делу о јавној својини, нагласити и разрадити питања својине аутономне покрајине и својине јединица локалне самоуправе.

 

Члан 88.

Земљиште

У овом члану се дефинише и располагање пољопривредним земљиштем. Додати посебан став који гласи: „Забрањена је продаја пољопривредног земљишта страним држављанима“. Имајући у виду да рурално становништво у Србији живи од бављења пољопривредом, за њу везано и сточарством, продаја пољопривредног земљишта угрозила би њихову егзистенцију.   У дефинисању ове одредбе потребно је узети у обзир могуће прикључење Србије Европској унији и евентуалну њену флексибилност, која не би захтевала промену Устава, уколико Србија приступи Европској унији.

 

УРЕЂЕЊЕ ВЛАСТИ

 

Члан 100.

Састав Народне скупштине и избор народних посланика

Сматрамо да Народну скупштину треба да чини између 150 и 170 народих посланика,(или максимално 200 посланика), с обзиром на величину земље, број становника, решења која постоје у другим државама итд. Одредбе о Изборном систему уградити у Устав. Садашње решење каже само да ,, Народну скупштину  чини 250 народних посланика, који се бирају на непосредним изборима, тајним гласањем, у складу са законом.“ (члан 100 ст.1).

Мишљења смо да би Србија већ Уставом требало да буде подељена на 10-15 изборних јединица, са истим бројем посланика који се бирају. Такође предлажемо да уставна категорија буде и изборни систем, који би био дефинисан као пропорцијонални систем са отвореним листама. (дати прецизну уставну дефиницију) Због могућности да демократски принципи буду угрожени неопходно је да у Уставу буде дефинисано да се избори у локалним самоуправама организују по истом принципу, као и да се председници општина и градоначелници бирају директно. Сматрамо да је већ Уставом неопходно обезбедити персонализацију изборног система, као претпоставке политичке реформе политичког система. Неке од ових измена могуће је реализовати и кроз измену закона, али би се уставним променама утврдио обавезујући правни извор за законске измене, а уједно би се избегле честе измене изборних система, али и прекрајање изборних јединица.

Предлажемо да се националним мањинама и припадницима Срба у региону и дијаспори Уставом створи могућност да буду заступљени у Народној скупштини Републике Србије. То би могло да се обезбеди било кроз обезбеђивање могућности да добију посланике „са пуним капацитетом“ или да бирају посланике који неће имати право гласа али ће имати право да дискутују и да преко посебног одбора (Одбор посланика националних мањина и Одбора посланика дијаспоре и Срба у региону) предлажу Народној скупштини доношење закона или њихову измену. У упоредном праву се такав институт назива и посланик-спикер (посланик без права гласа)
Полазимо од тога да је садашњи изборни систем нефункционалан, један од ретких, а можда и јединих у Европи, а и у свету,  где је цела држава једна изборна јединица. Избори за парламент се спроводе по пропорционалном систему. Мандат  припада посланику, а не странци. То доводи до неколико суштинских проблема. Прво,  суштина конституционалне републике и парламентарне демократије у 21.веку доводи се у питање, јер грађани-бирачи не знају за кога заправо гласају, односно ко их заступа у представничком телу, с обзиром да се у садашњем систему  гласа за политичке странке.

Други проблем је што посланик ,,не одговара“ за свој рад  грађанима, оним који су за њега гласали и „послали га“  као што сама реч „посланик“ говори да заступа њихове интетерсе.

Ово стање је неодрживо и ми сматрамо да оно у основним елементима изборног система мора бити нормирано уставом.Не постоји идеалан нити савршен изборни систем, постоје мање или више правични и логични изборни системи. Ми сматрамо најлогичнијим и најправичнијим један пропорционални-персонализовани изборни систем :

 

ПРИМЕР, СА УТИЦАЈИМА НА ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ

1. Персонализовани пропорционални изборни систем

Овај изборни систем  подразумева комбинацију већинског и пропорционалног изборног система. Ефекти овог комбиновања у великој мери утичу и на ефекте самог система у целини. Оформи се нпр.15  изборних јединица у којима се гласа за кандидате. Дакле, бирачи добијају гласачке листиће на којима се за сваку изборну јединицу одређује посебан списак кандидата. Уз сваког кандидата стоји и назив политичке странке која га је предложила. Бирачи располажу правом да гласају за  нпр.  10 кандидата (могуће је да се на тој изборној јединици кандидовало 100 кандидата из различитих политичких партија). Они међутим, могу да изаберу да на листи коју подржавају гласају за само једног кандидата (два или више) а да остали не добију њихово поверење.

Укупан број гласова које освоји једна политичка странка једнак је збиру гласова које освоје сви њени кандидати у свих 15  изборних јединица. Сада се расподела мандата врши као у случају пропорционалног изборног система са једном изброрном јединицом, те странке добијају у процентима онолико мандата колико су освојиле и гласова, односно колико су сви њихови кандидати збирно освојили у 10 изборних јединица. Тако је листа један освојила нпр. - 42 мандата, листа 2 - 6 мандата, листа 3 -12 мандата, листа 4 - 32 мандата и листа 5 - 8 мандата.

Сада се за сваку појединачну листу прави листа успешности свих њених кандидата, према броју гласова који су они освојили у оквиру својих изборних јединица. Тако да од укупно 100 кандиата листе број 1 у парламент улази 42 кандидата који су имале најбоље резултате у својим изборним јединицама, листа број 2 даје својих 6 кандидата са најбољим резултатима ....

Овај изборни систем даје једанак резултат када је у питању пропорција као и чист пропорционалани са једном изборном листом. Странке освајају једнак број гласова
и мандата гледано у процентима. Однос између бирача и кандидата, односно изабраних представника се успоставља на високом ниво, јер бирачи знају кандиате за које гласају и који их представаљају у парламенту.

Овакав изборни систем када је у питању партијска сцена не прави разлике између малих и великих странака, док на унутарстраначком плану прави равнотежу између утицаја појединачних кандидата и страначког руководства.

Највећи део ових решења је законодавна материја, али у Уставу треба поставити темеље персонализованом систему. То се не односи само на парламентарне изборе већ и на локалне.

 

Правосуђе

 

Члан 142-65

Судови, Високи савет судства, Јавно тужилаштво

Независно судство би се обезбедило и на начин да избор судија не зависи од законодавне власти, према упоредноправним моделима. Судије би требало да бира независно тело, као што је Високи савет судства, с тим да у том телу не би могли да буду посланици и министри, већ високо квалификовани и угледни чланови, који би сасвим били независни и од законодавне и од извршне власти.   Ову одредбу усагласити и са надлежности Народне скупштине Реепублике Србије.

 

Уставни суд

 

Члан  166-175

Отварамо и питање надлежности Уставног суда, а у циљу јачања његове улоге самосталног и независног државног органа који штити људска и мањинска права и слободе. Наиме, ефикасност рада Уставног суда УС повећала би се, према  нашем мишљењу, ако би се он ,,растеретио” дела надлежности и сконцентрисао своју мисију на оцену усаглашености закона са Уставом, а не и многих других општих аката како је то нормирано у члану 167. У Уставу је неопходна и норма којом би се дефинисали неки важни рокови за одлучивање Уставног суда (када су у питању важне уставне категорије.

 

Територијално уређење

Покрајинска аутономија и локална самоуправа

 

Члан 176-193

Уставна решења треба да иду ка већој децентрализацији, у смислу јачања локалних самоуправа, општина и градова, па и месних заједница, са јасно дефинисаним надлежностима и истовремено обезбеђеним фискалним инструментима за вршење тих надлежности.

Такође, сматрамо да треба увести ранији систем непосредног избора и председника општне, јер садашња уставна решења то онемогућавају.

 

Покрајинска аутономија

Сматрамо да Уставом треба јасно нормирати надлежности аутономне покрајине, дакле изворне надлежности, како би што мање надлежности било поверавано аутономној покрајини законима, јер законе једна скупштинска већина може да донесе а друга да измени, и тиме имамо нестабилан и краткорочан политички систем. Аутономна покрајина мора имати изворне приходе у функцији остваривања њених надлежности, а одредбу од 7% буџета АПВ у односу на буџет РС требало би брисати јер би се изворним приходом гарантовао тај или неки други, свакако не мањи,  номинални износ.

 

Локалне самоуправе

Код локалних самоуправа јасно дефинисати шта је град, мимо града Београда и када се обавезно формира градска заједница - град. Усагласити надлежности на основу анализе примене важећег Устава и закона из ове области.

Члан 193. у  коме је дефинисана уставна заштита локалне самоуправе треба да садржи ефикаснију заштиту. Наиме, угрожавање уставних права локалних самоуправа штити Уставни суд. Имајући у виду неефикасност Уставног суда ово  права остаје често незаштићено. Кроз анализу најчешћих кршења права локалних самоуправа (угрожавања редовног финансирања основних функција, нереализовање обавеза државе по питању делатности које угрожавају рад локалних самоуправа..) потребно је утврдити додатне уставне механизме заштите локалне самоуправе.

 

Уставно дефинисање трећег ниво власти

Неопходно је да кроз расправу о децентрализацији Србије, у новим уставним решењима буде предвиђено постојање трећег нивоа власти – регионалног нивоа, према којем би Србија била организована по регионима, који би били економске целине, а које би омогућиле  брже и квалитетније остваривање права и обавеза  грађана. Региони треба да имају економски, а не национални карактер.

 

 

ТВ Мост - Пресек
(15.10.2017.) гост: проф.др. Јанко Веселиновић
ТВ НАША - УЗ ЈУТАРЊУ КАФУ СА КУРИРОМ
(27.07.2017.) гост : проф.др. Јанко Веселиновић
Конференција за штампу
(24.06. 2017.) проф.др. Јанко Веселиновић