Позивамо Владу Републике Србије да хитно реагује на најаву немачке Владе да ће већ у првом кварталу ове године донети закон везан за једноставнији долазак и уклањање препрека за квалификоване раднике из иностранства. Овај закон Немачку ће учинити још привлачнијим за квалификоване раднике из Србије, што може катастрофално утицати на тржиште рада у Србији, али и на демографску слику Србије. Кроз дуплирање годишњих квота , уз бројне олакшице и мере попут „карте шансе“, погодности за студенте и истраживаче Србија би ускоро могла постати земља без радних потенцијала, без стручних људи, а као таква непривлачна страним инвеститорима. Осим тога додатно би био урушен здравствни систем, геронтолошке услуге, али и сви занати, грађевинарство и угоститељски сектор, због одласка квалификованих радника у Немачку. За очекивати је да овакве мере усвоје и неке друге чланице Европске уније, којима недостаје квалификоване радне снаге.
Покрет за преокрет не види већи приоритет за Владу Ане Брнабић него да са сетом мера одговори на ову надолазећу претњу. Те мере морају обухватити повећање плата али и стварање шанси за куповину стана или куће и већу сигурност за породице, посебно младе брачне парове. Занатлије, медицинске сестре, возачи, грађевинари морају да имају сигурност и опредељеност државе да поред бриге о „војним специјалцима“, којима се нуди плата од 2.000 до 3.000 евра, брине и о „обичним“ радницима. Поред социјалне сигурности млади људи, али и они са искуством, очекују поштовање од стране државе и реалне мере, не само популизам. Како би радници остали у Србији нужно је да поред плате осећају сигурност за своју децу, а она се огледа и у приоритетима Владе, јер нереално је да неко ту сигурност види у држави која за приоритет има национални стадион у односу на дечје вртиће, школе, канализациону мрежу, јавни саобраћај или бесплатни уџбенике за основце у целој земљи. Услови живота јесу и правна сигурност, безбедност и заштита животне средине. Уколико Влада Србије не предуземе хитне мере биће одговорна за масовни одлазак радно способног становништва из Србије и нужности да се уместо домаће, квалификоване, радне снаге окренемо „увозу“ радне снаге из трећих земаља што отвара низ проблема.