“Рио Тинто није рекао “збогом”, чак ни “довиђења”. Они су ту: купују земљу, секу шуму, раде хидрологеолошка истраживања. Није ту само Рио Тинто, ту су и сви други који су одлучили да у Србији експлоатишу литијум, иако за то у свету још нема безбедне технологије. Постоји најмање 15 разлога зашто је то тако. Њих смо дошли анализом. Влада Србије није  предложила мораторијум или забрану даљих истраживања литијума на целој територији Србије, и послала га на усвајање Скупштини Србије и све је остало на подзаконском акту који може бити поништен у пола ноћи, чак  на телефонској седници. Пољопривредно земљиште није враћено у претходну намену, већ је остало грађевинско, није укинула Дозволу за примењена хидрогеолошка истраживања алувиона Дрине, код Лознице; није искоришћена законска могућност поништавања дате потврде на Елаборату о резервама, који је кључни документ за експлоатациона права; није забрањен откуп земљишта и непокретности од стране компанија које се баве истраживањем или рударењем литијума; није прописана обавезна  санацију терена и довођење земљишта првобитној намени пошто је завршено истраживање, о трошку инвеститора;  није се изјаснила о постојању докумената, са Рио Савом, који су урађени по осталим прописима, мимо Закона о рударству и геолошким истраживањима; званично је, писаним актом,  забрањен  приступ записницима са састанак Тима за имплементацију пројекта Јадар; ниије прописано рашчишћавање урбаног дела насељених места, од полусрушених станбених и других објеката, који сада изгледају као ратна зона, а ометају нормално живљење преосталог становништва; није забрањено даље уништавање преосталих продатих кућа; није забрањена даље уништавање/сеча преосталих шума и воћњака; није смањила власницима земљишта порез на земљиште” – изјавио је на конференцији за штампу Јанко Веселиновић, председник Покрета за преокрет.

Представљајући “Нову еколошку и економску политику у области рударства” геолог и члан Политичког савета Аца Удицки истакао је да је нужно након промене власти  хитно донети нови  Закон о рударству и геолошким истраживањима. Њиме би се потврдило власништво државе над свим рудама али и на документацији, која сада припада инвеститорима. То је као да је лабораторија присвоји резултате анализе крви, а не човек чија се крв анализира. “Нужно је да се забрани рударење небезбедним методама, а све, до сада познате, методе  рударења литијума су небезбедне. Експлоатација руда треба да се реализује подземним радовима,  а да се јаловина враћа и запуњава празан јамски и ходнички простор. “Рудничке воде” морају да се пречисте до категорије 1 или 2. Посебно је важно да се са система рудних ренти пређе на систем концесија, са јасно дефинисаним типским уговорима. Уместо рудне ренте од 3% имали би концесијону ренту у вредности од 50% од прихода, а тај новац могао би да буде коришћен за веће плате просвети, здравству, субвенције у пољопривреди” – истакао је Удицки и додао да најмање 40 % прихода треба да остане локалној самоуправи, а да се од тога половина улаже на подручје насељених места у којима се руда експлоатише.