Од стамбене изградње за младе, коју су најављивали представници режима Александра Вучића, остала су само обећања. Уместо за станове за младе буџетски новац одлази у џепове људи попут Игора Жежеља, власника прорежимског Курира. Млади научници, лекари, просветни радници и други очито су преварени обећањем Александра Вучића о изградњи станова за 450 евра по квадрату, које је дао 2017. године. Млади не могу да дођу до стана ни по већим ценама, јер држава не даје субвенције. Најдрастичнији пример су започети станови за 98 младих научних радника у Нишу, у улици Бранка Крсмановића, који су и након 10 година остали незавршени. За завршетак ове зграде потребно је око 5 милиона евра, а Игор Жежељ је за преплаћени пројекат, за посао којим се никада није бавио, добио 60 милиона евра

Костури зграде у Нишу подсећају на сцене из филмова страве и ужаса, док се млади научни радници потуцају као подстанари, ако већ нису напустили земљу. Они који су тада били млади од 25 година, сада већ имају 35 година.  Радови на овом објекту започети су 2008.  а стопирани су 2014. године. Иако је обећан брзи наставак радова од тога до данас нема ништа. Објекти су уместо станова за младе постали јавни тоалети. “Решавање правних проблема”, што је навођено као проблем, траје већ седам година.

У већини других градовима нису забодени ни ашови за изградњу станова за младе. А цене станова у великим градовима су недостижне огромној већини грађана, посебно младим. Обећање о изградњи станова за младе од 2017. уз речи да ће “први станови бити готови већ за три године” остали су само обећање. Могуће је да ће више среће имати једино поједини, привилеговани, припадници снага безбедности којима је режим дао припоритет у решавању стамбених проблема.

Ипак, остали ће морати да чекају боља времена. Тако данас у Србији само 6% младих људи има свој кров над главом. Кад се томе додају други неуслови за квалитетан живот младих у Србији, онда није изненађујућа, тужна чињеница, да годишње из земље оде више од 52 000 људи, међу којима је много младих.

Покрет за преокрет је уверен да је изградња станова за младе под повољним условима оствариво, али је за то потребна политичка воља. Тога данас нема у Србији. Новац се усмерава најчешће у страначке пројекте попут бацања пара за “програме за обрачун зарада запосленим у јавном сектору” од 60 милиона евра које ће највећим делом отићи у џеп Игора Жежеља, власника прорежимског Курира.