Компанија „Макс Корн“ у власништву Игора Ајдуковића, блиског СНС-у добила је посао реконструкције олимпијског базена на СПЕНС-у у Новом Саду у вредности од око 70 милиона динара иако приликом доделе посла није имала ни лопате, ни колица, а камоли другу опрему за обављање тако захтевног посла.  То су чињенице које су Градском одбору Покрета за преокрет Нови Сад потврђене из више поузданих извора. Из тог разлога посао је нестручно обављен, базен има нагиб, вода се прелива, а плочице су попуцале. Новосадски олимпијци, попут Чабе Силађија морали су да напусте Нови Сад.

Осим тога добили смо и бројне друге  информације од којих најважније желимо да поделимо са целокупном српском јавности, како би показали на који начин функционише режим СНС-а. Посао је обављен на сличан начин као и реконструкција Трга републике и других послова у Београду. Проблем је што у Новом Саду окретање плочица не може да реши проблем.

Компанија „Макс Корн“ никада се није бавила таквим грађевинским радовима. Изузетак су радови на реконструкцији свлачионица и купатила на СПЕНСУ које је пре радова на базену било поверено овој компанији. Компанија је регистрована за „продају електричних уређаја“, мада је у последње време већи део прихода реализовала извођењем радова на електричним инсталацијама. Имају 13 запослених, од тога су само два стручна лица приближна потребама грађевинских радова: један бравар и један молер. На дан расписивања тендера за реконструкцију базена на СПЕНС-у у радни однос је примљен један грађевински инжењер. Компаније „Дехидра 021“ и „Булевар“ које су са „Макс Корном“ потписале уговор о заједничком наступу приликом реконструкције био је фиктиван и плод нужног дила, под „капом „СНС-а“, како би били испуњени формални услови за довијање посла. Доказ за то је чињњеница да „Дехидра“ 021 није учестовала у реализацији пројекта, док је „Булевар“ учестовао у безначајном делу, који се састојао од одвожења шута са градилишта.  Уместо њих, према сазнању Покрета за преокрет у Новом Саду радове су изводила лица ангажована и преко студентске задруге, па чак и неквалификовани физички радници, који посао чекају у  Партизанској улици, и са којима није био закључен никакав уговор о раду.  Када је инспектор рада, који се представио као Паја, затекао велики број радника који нису имали уговор о раду проблем је решен тако што је инспектору реновирано купатило. На исти начин „решавани“ су и други људи из надзора. Тако је Милана Надашки, из Градске управе за имовину и имовинско – правне послове приликом обављања послова надзора, да би „прогледала кроз прсте“, из продавнице „Макс Корна“ добила на поклон пет фењера за кућу. Слично су решавани и други формално правни проблеми који су пратили ову инвестицију, посебно имајући у виду да компанија,  без фиктивних учесника на пројекту, не испуњава ни минималне услове за овакве радове. Грађевинска инспекторка Гордана Костић, из градске управе, очито је све време извођења радова извођачу гледала кроз прсте. Везу са СНС врхом у Новом Саду поред власника компаније остваривао је и новозапослени радник, ангажован за време реализације пројекта, Дарко Станковић. За њега је речено да има „некога у врху СНС-а“.  По том систему ангажован је и надзор који је реализовала компанија „Енсол“  из Београда, чији је директор и један од власника Радослав Галић. Овим се само потврђује јавна тајна да су појединци у  градској управи, инспекцијама, али и у Катастру у Новом Саду високо корумпирани, а да им се гледа кроз прст јер имају страначку залеђину.

Компанија даном добијања посла на тендеру није имала готово никакву грађевинску опрему и алате. Чак ни лопате и грађевинска колица су куповане или су позајмљиване, због хитности, од радника. Уместо професионалног алата куповани су алати у „Хоби хаусу“ у Новом Саду и они су се брзо кварили јер нису намењени за професионални рад већ за мање обимне радове.

Градски одбор Покрета за преокрет Нови Сад тражи хитну истрагу свих информација, а првенствено: како је Макс корн могао да самостално обавља послове реконструкције, када за то није имао ни стручне кадрове, ни опрему; шта је радио надзор за време извођења радова; да ли је тачно да су појединци примали мито како би прикрили пропусте; ко ће из Града Новог Сада сносити политичку одговорност за ову аферу?