Izvor: Talas

Predstavnici opozicionih stranaka i pokreta potpisali su danas Sporazum sa narodom – zajednički dokument koji je odgovor na zahteve građanskih protesta “1 od 5 miliona”.

Jedna od spornih tačaka tokom pregovora ticala se ugovora koje bi vlast potpisala, a koji ugrožavaju nacionalne interese. Ova tačka je sada preformulisana i glasi:

„Obavezujemo se da ćemo obelodaniti i preispitati sve akte koji su do sada usvojeni i koje bi sadašnji nedemokratski režim usvojio, a koji ugrožavaju državne, nacionalne i ekonomske interese.“

Formulacija „koji su do sada usvojeni“ ostavlja prostora za tumačenje koje bi podrazumevalo da se preispitaju i ugovori koji su potpisani pre 2012. godine, tj. dolaska na vlast Srpske napredne stranke.

Da li je opozicija spremna da preispita sve ugovore koji potencijalno ugrožavaju „nacionalne i ekonomske interese“?

 

Veselinović, Savez za Srbiju: Niko neće biti povlašćen

Janko Veselinović, jedan od osnivača Saveza za Srbiju (Pokret za preokret) kaže za Talas da se ova tačka Sporazuma sa narodom odnosi na period od uspostavljanja višestranačja u Srbiji:

„Generalno, sve revizije se odnose na period od uspostavljanja višestranačja u Srbiji. Nema nikakvog razloga da bilo ko bude povlašćen u bilo kom pitanju, po partijskom ili nekom drugom osnovu.

I kada je u pitanju lustracija i ispitivanje porekla imovine i revizije nekih tajnih ugovora – apsolutno svi ugovori su predmet preispitivanja, a pravo i zakon moraju da budu jednaki za sve.“

 

Miša Brkić: Objaviti ugovore o prodaji NIS-a, sa Fiatom, za Air Serbia, Železaru, RTB Bor i PKB

Novinar Miša Brkić u izjavi za Talas naglašava da najpre treba definisati šta su nacionalni interesi u ekonomiji:

„Ja mislim da su nacionalni interesi da Srbija bude bogata država, država bogatih pojedinaca. Za mene je to nacionalni interes broj 1.

Pre nego što opozicija, kad dođe na vlast, reši da raskrsti sa svim ugovorima štetnim po nacionalne interese, prvo bi bilo dobro da se obaveže da ih objavi. Da vidimo šta tu piše, pa da onda zajedno procenjujemo.

Ja bih voleo da vidim ugovor o prodaji NIS-a, pa bih voleo da vidim ugovor sa Fiatom. Zatim ugovor za Er Srbiju, a onda i za Železaru, RTB Bor i PKB.“

Brkić naglašava da nikako ne misli da ove ugovore treba zarad nacionalnih interesa poništiti, već za početak samo objaviti, a onda razmatrati da li „ima nekog nacionalnog interesa, možda recimo kada je NIS u pitanju“ i dodaje da ne bi voleo da neko obećava da će sve da poništi kada dođe na vlast, već da prvo treba pogledati šta u tim ugovorima piše.

 

Georgiev: Ispitati ko se obogatio ovim ugovorima

Urednik BIRN-a Slobodan Georgiev u razgovoru za Talas naglašava da nije pitanje da li će ugovori biti obelodanjeni, već da treba da se objasni kako su neki dogovori sklopljeni i ko je u njima profitirao:

„Nije problem što su oni doveli nekog strateškog partnera za tadašnji JAT, ili sada Aerodrom ili PKB, već to što su postupci bili netrasparentni i što postoji sumnja da je neko tu uzeo proviziju.

Nije, dakle, pitanje da li je ugrožen nacionalni interes, već da li su se neki ljudi u tom procesu obogatili.“

Georgiev je istakao da ugovori poput onog za NIS ili koncesiju za Aerodrom ne mogu da se ponište bez plaćanja penala, pa se treba fokusirati na ispitivanje pojedinačnih slučajeva:

„Opozicija neće vratiti točak unazad, neke stvari su se već desile a sada treba videti ko je i koliko krao.

I ranije smo imali jednostavno pitanje za Etihad: zašto je Srbija uložila 600 miliona dolara, a Etihad samo inicijalno 40, a dobili su kompaniju na upravljanje?“

„Tužilaštvo treba da dobije odrešene ruke i da bude zaštićeno da bi moglo da sprovodi istrage.

A to znači pozvati Sinišu Malog da objasni kako je dogovorio ugovor sa Etihadom, zašto smo mi dali toliko novca. Zorana Mihajlović je potpisala ugovor za Beograd na vodi i ugovor sa Vansijem – ona treba da bude predmet istrage. Dalje, da li se neko obogatio privatizacijom NIS-a ili je reč o političkoj odluci?

Tek kada pojedinci budu zaista odgovarali, znaćemo da se nešto radi na polju borbe protiv korupcije.“

Georgiev zaključuje da fokus treba da bude upravo na borbi protiv korupcije u svakom pojedinačnom slučaju, svakom tenderu, a ne na pukom obelodanjivanju ugovora, i dodaje da je SNS 2012. vodio kampanju sa sličnim narativom, ali na kraju od toga nije bilo ništa.

 

CINS: Azotara, Sartid, farmaceutska industrija

Novinarka CINS-a Anđela Milivojević kaže za Talas da je svaka od 24 sporne privatizacije koje je CINS istraživao vrlo važna, a da bi bilo posebno zanimljivo ispitati neke od njih:

„Zanimljiv je Sartid – nije reč o privatizaciji već o prodaji kroz stečaj još 2003. godine, a taj slučaj je sada u fazi istrage.

Nemamo ni sadašnje ugovore o prodaji niti su do kraja istraženi detalji o načinu na koji je Sartid otišao u stečaj pre nego što je prodat U.S. Steel-u kada je država na sebe preuzela sve dugove. Potreban je sistemski pregled – tu postoji ogroman broj problema oko netransparentnog pronalaženja direktnog kupca.“

Milivojevićeva navodi i primer farmaceutske industrije, kompanija Srbolek i Jugoremedija, koje su došle do suda ali nijedan državni funkcioner nije procesuiran ili pozvan na odgovorost.

„Tu je i Azotara, tu je zaposleno oko 1.000 ljudi, a u septembru je proglašen stečaj. Veliki broj ljudi će ostati bez posla zbog lošeg upravljanja Azotarom, a čitav slučaj je netrasparentan.“

Podseća da je Saša Dragin optužen kao ministar, ali da nije pokrenuta istraga protiv pojedinaca iz prethodnih vlada ili sadašnjeg rukovodstva Azotare.

 

Opozicija se obavezala na velike korake

Potpisivanjem Sporazuma sa narodom, opozicija se obavezala na konkretne korake u daljem delovanju.

Pored obelodanjivanja spornih ugovora, tu su i toliko puta pominjana lustracija, ispitivanje porekla imovine, kao i neke manje definisane tačke poput izmene izbornog sistema. Ostaje da vidimo šta će od obećanog biti i ispunjeno.