Logo pokret za preokret„Покрет за преокрет у потпуности подржава став нашег партнера Удружења синдиката пензионера Србије у поводу избора судија Уставног суда Србије.“-проф. др. Јанко Веселиновић, председник Покрета за преокрет.

УДРУЖЕЊЕ СИНДИКАТА ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ      

Удружење синдиката пензионера Србије (УСПС) обавештава јавност и Народну скупштину да се дубоко противи постојећем и будућем реизбору свих судија Уставног суда који су својим гласом учествовали у доношењу противуставних одлука, због недостојности обављања судијске функције. У овом случају то је предложена судија Весна Илић Прелић, која је у постојећем сазиву обављала функцију председнице Уставног суда.

Доказ недостојности тих судија укључујући и Весне Илић Прелић, садржан је и детаљно образложен на 19 куцаних страна у решењу којим је одбачена  иницијатива за оцену уставности Закона о привременом уређивању начина исплате пензија. Ова одлука са образложењем као и став четворо судија који су били против ње, објављена је у Службеном гласнику РС бр.88/2015 од 23.октобра 2015.

 

Све чешћи начин који Уставни суд примењује да би избегао оцену уставности неког закона који по сваку цену не треба да буде укинут, је одбацивање иницијативе за покретање таквог поступка. Тако Уставни суд заобилазним путем урушава правни поредак, уместо да буде његова брана. На исти начин је поступљено и са Законом о привременом уређивању начина исплата пензија, као и неким спорним члановима Закона о пензијском и инвалидском осигурању. Одбацивањем иницијативе за оцену уставности овог, очигледно неуставног закона, онако паушално верујући на реч, Уставни суд је недвосмислено потврдио да извршна власт има јачу правну снагу од Устава, да владавина права није од приоритетног значаја, да независност судске власти није искључива, да зајемчена имовинска права и неотуђива људска права као и њихову непосредну примену не треба буквално схватити, да дискриминација уствари није дискиминација ако суд тако оцени, да правна једнакост може да подразумева и различите судске одлуке по истом правном основу, да јединствен правни систем значи да једна област може бити регулисана различитим законима и да уставне гаранције заправо ништа не гарантују јер је све могуће. Овакво поступање судија Уставног суда постаје пракса.

Својим учешћем у доношењу такве одлуке судије Уставног суда, не само да су подржали и одржали на снази дискриминацију пензионера по свим законским основима, већ су допринели и да због дужине трајања она прерасте у „продужену дискриминацију“ која према Закону о забрани дискриминације спада у тешке облике дискриминације.

Ове судије, на челу са Весном Илић Прелић, нису прекршиле само Устав РС већ и критеријуме из судске праксе Европског суда за људска права на којима тај суд заснива своје одлуке при оцени да ли је дошло повреде права из Конвенције о заштити људских и мањинских права а који ставови су обавезујући и за домаће законодавство, будући да је  Србија потписница те Конвенције.

У свему томе, интересантно  је сазнање да чак ни судије Уставног суда, са великим знањем и дугогодишњим искуством у које ми не сумњамо, нису могли оправдати спорни закон чак ни  одбијањем да оцењују његову уставност, а да се притом у образложењу свог става и сами не „заплету“ у сопственим нелогичним и контрадикторним објашњењима. И све то под заклетвом да ће се у свом раду придржавати Устава и закона и да ће своју дужност обављати часно, савесно и непристрасно“.

Управо из тих разлога, Удружење Синдиката пензионера Србије, у име оштећених пензионера, поновило је иницијативу за оцену уставности овог, по квалитету, садржају и суштини скандалозног и дискриминационог закона, указујући истовремено на злоупотребу судске власти при одлучивању и тумачењу како домаћих закона и Устава тако и опште прихваћених правила међународног права, али и даље без одговора.

Без обзира што би овај предмет морао имати приоритет у решавању јер представља наставак дискриминације и правно насиље које власт већ две године спроводи  над више од 700.000 пензионера, предмет месецима стоји у раду код судије известиоца, са очигледно унапред познатим исходом.

Као награда за повиновање Устава власти, уместо власти Уставу како то у чл.3. став 2.Устава пише, следи предлог за поновни избор судије Весне Илић Прелић на исту функцију уз исту заклетву која неће бити испоштована, што је поражавајуће, не само за нас као понижену и дискриминисану популацију, већ за друштво у целини због губитка правне државе, које последице ће кад тад осетити и они који је данас руше.