Покрет за преокрет указује на опасну националистичку реторику протагониста ратова 90-тих која је ових дана кулминирала. Реч је о истим актерима који су и пре четврт века потпаљивали националистичке ватре на простору бивше Југославије. Опет су ту ХДЗ, СДА, али и наследници и учесници ратне политике у Србији: СРС-у, СНС-у и СПС-у. За  Србију је посебно трагично што је и персонално реч  о истим актерима који су и тада  водили погубну политику за Србе и Србију.  Њихови хушкачки говори стварају све услове за нове сукобе, чије би  последице опет трпели обични грађани.

Покрет за преокрет указује да Александар Вучић, Ивица Дачић, Никола Селаковић, Аклександар Вулич траже нове непријатеље како би  скренули   пажњу са катастрофалног социјалног и економског положаја грађана Србије. Исто чине и политичари у Хрватској и Босни и Херцеговини. Уместо о економским темама СНС и Александар Вућић опет извлаче старе радикалске адуте – страног непријатеља „који угрожава стабилност Србије“.  Иако је до скора тврдио да има најбоље односе са суседима у историји и да „Србија никада није имала више пријатења у свету“ требало је веома мало времена да се због унутрашњих политичких интереса створи атмосфера 90-тих  .

„Нашим, али ни десничарским политичарима у Хрватској и Босни и Херцеговини,  нови национални обрачуни би био легитимно средство  да добију који глас више и да задрже своје позиције. Пошто другу политику немају то је и једини начин да остану на власти. На тој политици неки опстају већ 30 година и то је болно јер смо сада у ситуацији да се плашимо да ће и наша деца морати у ратове који покрећу једни те исти људи. То је недопустиво, а разлог је очигледан. Треба да се скрене пажња грађана Србије са глади, беде, незапослености… Џокер у руци опет је  судбина српског, али и хрватског и муслиманског  народа.“ – истиче проф. др Јанко Веселиновић, председника Покрета за преокрет.

Надамо се да грађани Србије неће насести на још један јефтини  популизам о заштити националних интереса. Национални интерес у свакој земљи требао би да се штити већим стандардом, бољом здравственом и социјалном заштитом, квалитетнијим школством, а не ратном реториком.    Позивамо све политичке чиниоце да се јасно одреде према нарастајућим националистичким поступцима власти и дела опозиције и да се томе супроставе.  Посебну улогу у овом процесу имају медији.